Zatrovane talozima površnog egoizma, zarobljene u solipsističkom snu, okovane lancima inertnosti, duše savremenih ljudi nose sa sobom jednu zajedničku karakteristiku, koja čini sve oko njih bezvrednim, koja ih gura ka snažnim senzacijama, stimulansima što ih donose ili tehnologija ili opijati, koja ih odvaja od suštine, koja gradi zid između njih i sveta – nezahvalnost. Kada bismo zastali za trenutak, pokušali da prevaziđemo konstantnu težnju ka zadovoljstvu i moći, okrenuli se oko sebe, nasmešili se članovima porodice, komšijama, prijateljima, poznanicima, kada bismo otpočeli dan mišlju o tome šta bismo mogli učiniti da ovo parče kosmosa, koje nam je dato, bude bolje nakon našeg boravka na njemu, no što smo ga zatekli, možda bismo opet stekli pravo da se zovemo ljudima. Ovako, ostavljamo iza sebe talog izmeta i otpada i bauljamo od jedne iluzije do druge, nesvesni da idemo ka provaliji… Postoji jedna obala na istoku Srbije, koja je pretrpela ozbiljne posledice ljudske nezahvalnosti za blago koje im je povereno na čuvanje, to je Kusjak – negotinsko napušteno more.
“More Negotina”, kako se nekad nazivala plaža Kusjak na Dunavu, u blizini hidroelektrane “Đerdap 2”, bilo je poznato u ovom kraju kao najveće kupalište, rado posećivano od turista iz cele istočne Srbije. Danas, plaža je zapuštena i pusta. Šta je dovelo do toga? Zašto je Negotin izgubio svoj Štrand, zаšto je zapostavio svoju Adu Ciganliju? Zašto Negotinci, budući da žive u neposrednoj blizini Dunava, ne koriste sve blagodeti koje ova moćna reka može da pruži?
Nekada uređeno odmaralište sa prostorom za izletnike i tribinama sa terenima, za odbojku na pesku i mali fudbal, sa pošumljenom plažom koja pruža divnu hladovinu, sa mogućnošću za sportski i rekreativni ribolov, predivno mesto za beg od gradske vreline, sada je samo senka onoga što je nekada bilo… Tereni i tribine urasli u korov, voda u alge, a plaže u smeće…
Tradicionalni Moto-skup, koji je okupljao rokere sa svih strana na ovu plažu, na kome su gostovali neki od najznačajnijih bendova bivše Jugoslavije, takođe se već godinama ne organizuje.
Danas se Negotin zadovoljava samo manifestacijom “Dani Dunava”, a potencijal najveće evropske reke ostaje neiskorišćen. Samo toga dana Dunav i “zvanično” postane more Negotinaca koji dan provedu u različitim takmičenjima i druženju. Organizuju se: takmičenja u pecanju za decu do 14 godina, pripremanju riblje čorbe i u veslanju. Takođe, tu je tradicionalno takmičenje u pripremanju riblje čorbe, odnosno “Kusjačkog kotlića”.
Postoje brojne teorije o tome ko je bio nadležan za ovu plažu i ko je dozvolio da ona završi ovako. Negotinci se slažu u jednom: ma ko bio na vlasti, nije pokazao previše sluha za turistički potencijal opštine, a o Kusjaku se posebno nije vodilo računa. Zanimljivo je da plaža na Kusjaku, iako “Đerdap dva” redovno zasipa ovo priobalje, zapravo i nije plaža, nego obala-utvrda. Katastarski, ovo zemljište je u vlasništvu đerdapske elektrane, zapravo EPS-a, čije su hidroelektrane “Đerdap” deo sistema. Iako postoji uvreženo mišljenje da su dunavske plaže na ovim prostorima deo “Srbija voda”, ovo javno preduzeće zapravo održava priobalje u delu gde postoje objekti za odbranu od poplava.
Da li treba gledati u tom pravcu, da li možemo nekako podstaći ovu moćnu firmu, koja bi mogla, uz malo dobre volje, vratiti sjaj Kusjaku?Da li možemo podsetiti funkcionere u Opštini kako bi valjalo razmišljati o autobuskoj liniji do Kusjaka, o potrebi da se plaža ogradi, obezbede čuvari, obala očisti od smeća, a voda od algi, te omogućiti zainteresovanim ljudima da otvore restorane, barove, kako na obali, tako i na splavovima. Najzad, omogućiti Negotincima da se vrate svom napuštenom moru.
Pročitajte i U lavirintu Rajačkih i Rogljevačkih pivnica/pimnica.