Njegova soba prepuna je satova od kojih su neki stari i čitav vek, a osim što ih sakuplja, on ih uspešno i popravlja. Pored ovog zanata, Vuk je i odličan učenik i takmičar istorije, ali u njegovom stavu nema kolebanja kada priča o svom zanatu. Kaže da je baš među satovima njegovo mesto na duge staze.
“Prvi put me je privuklo to u doba pandemije kada sam otkrio očeve satove koji su mene jako privukli zbog njihove lepote, pa sam odlučio – što ne bih i ja kupio neki svoj sat”, priča nam Vuk.
Nekada je ovaj zanat u NIšu bio veoma cenjen, pa je samo glavna ulica brojala najmanje dvadesetak časovničarskih radnji. Danas u NIšu ima svega šest sajdžija, a Vuk, najmlađi među njima, trenutno jedini u tom gradu uči ovaj zanat. Ujedno je i kolekcionar. Neke satove kupio je preko interneta, a neke na buvljaku. Mnoge je nabavio od drugih kolekcionara. One koji ne rade odlučio je da popravi, a alat je dobio od oca, a ostalo naučio sam.
Foto: SE Serbia News
“Kada sam uzeo prvi sat i kada sam video da nije hteo da kuca onako tika-tak, mene je, prosto, zanimalo zašto je to tako i šta to njega zapravo pokreće, tako da sam otvarao dosta njih, što ispravnih, što neispravnih, čisto da bih video šta je to u njemu, zašto baš tako radi, zašto ne radi. Dovelo me je to do rasturanja dosta satova, da bih otkrio šta ih zapravo pokreće i da bih mogao da popravim dosta drugih satova koji rade na istom principu”, ispričao nam je Vuk za SE Serbia News.
Brzo je naučio kako funkcionišu mehanizmi raznih satova, od kojih zavisi i sama popravka.
“Nekada su i stari mehanizmi bili jako kompleksni i složeni kao ovi današnji satovi, zavisi dosta od marke, proizvoda, pa i od samog mehanizma, kada i kako, zato što svaki mehanizam ima svoju neku metodu popravljanja, zavisno od njihove složenosti”, objašnjava ovaj mladi časovničar.
Foto: SE Serbia News
Najveći izazov za njega je da starim satovima produži život.
“Za mene, da kažem, novi satovi su predviđeni da rade i traju dosta dugo, dok stari satovi , njima je vreme otkucalo, pa bi trebalo da se očiste, podmažu da bi nastavili da rade kao što su radili do pre 20, 70 godina. Stari satovi zahtevaju malo više nege nego noviji”, govori nam on.
Njegova kolekcija danas broji više od 100 satova, a najdraži su mu oni najstariji jer nose svoju priču
“Ovo je Šafhaizen džepni sat, rađen u srebrnom kućištu. On je oko stotinak godina star i on je dosta cenjen među kolekcionarima i drugim ljubiteljima satova. On ima, pre svega, zanimljivu priču iza sebe. Pošto je bio osvojen prvo u kladionici od jednog Turčina u Gnjilanu, kao što sam pomenuo drugim intervjuima, posle toga stajao je u fioci, pa za Beograd, pa kod mene. To je kod svakog sata tako, zašto što svaki sat ima svoju priču iza sebe i to je ono što se ceni kod njih. Svaki krije tu neku priču koju vredi otkriti i koju je jako lepo čuti”, pojašnjava Vuk.
Za popravku i kolekcionarstvo uvek nađe malo vremena, mimo škole. Nakon što završi sa domaćim zadacima, seda za radni sto prepun alata. Brzo se u Nišu čulo za novog sajdžiju, pa su došle i prve “mušterije”.
“ Sada već mi se javaljaju dosta ljudi, što iz komšiluka, drugara, poznanika, koji imaju problem sa svojim satom, pa donose, što se tiče nekih grešaka, da ja pogledam i da, ako mogu, popravim još neki” priča Vuk.
Pored kolekcije starih satova mladi Nišlija ima i kolekciju starih novčanica, starih foto-aparata i noževa.
Pročitajte i Učenici iz Niša napravili kocku za supu od organskih ostataka: “Želimo da kuvamo zdravo i manje bacamo hranu”.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
