Prvi proboj iz nacističkog logora u Evropi dogodio se u Nišu

Prvi proboj iz nacističkog logora Trećeg rajha u Evropi odigrao se u Nišu. Bekstvu je predhodilo saznanje da će zatočenici biti streljani jer je u borbama sa partizanima, južno od Leskovca, stradalo više destina Nemaca. U to vreme na snazi je bila odluka “sto civila za jednog Nemačkog vojnika”.

“U bekstvu koje se odigralo u večernjim satima 12.februara 1942. u vreme večernje šetnje  učestvovali su zatočenici iz soba 11 i 12 od kojih je većina sutradan trebalo da bude prozvana za streljanje. Prvobitni plan je bio da odmah po izlasku iz zgrade jurnu na kapiju koja je inače bila slabo čuvana. Međutim, odmah po izlasku videli su da su Nemci kod kapije postavili mitraljeze tako da je taj deo plana propao. U očaju Branko Bjegović je dao naredbu da se beži preko žica”, kaže istoričar i kustos Narodnog muzeja u Nišu Nebojša Ozimić za SE serbianews.

Od 147 logoraša 105 je uspešno pobeglo dok su 42 ili ubijena metkom ili ostali na žicama.

Tačan broj ljudi koji su prošli kroz ovaj logor od njegovog osnivanja ne može se utvrditi jer su, prema rečima Ozimića, Nemci celokupnu arhivu logora spalili pretposlednjeg dana boravka u njemu.

“Od septembra 1941, kada je logor osnovan do 14.septembra 1944, kada je  rasformiran, kroz ovaj kompleks je prošlo između 30.000 do 35.000 zatočenika”, rekao je Ozimić

On dodaje, da je logorski kompleks pre rata je koristila Vojska Kraljevine Jugoslavije. Glavna logorska zgrada je podignuta 1930. i bila je kasarnaska zgrada konjičkog puka ”Obilić” sve do kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. U taj kompleks smešteni su, u periodu april-jun ratni zarobljenici od kojih je veći broj pušten kućama posredstvom Društva Crvenog krsta.

Logor na Crvenom krstu, danas Memorijalni kompleks ‘’12. februar” od 1967. ima stalnu postavku i svakodnevno je otvoren za posetioce.

“Činjenica da je jedini Memorijalni kompleks ove vrste južno od Mauthauzena u Austriji sa kompletiranom stalnom postavkom i stručnim vodičima čini ga mestom koje se ne zaobilazi”, istakao je Ozimić.

Stalna postavka ima tekstove na srpskom sa uporednim prevodom na engleski jezik i podeljena je na sledeće celine:

1. Osnivanje logora 2. Bekstva iz logora 3. Rešenje jevrejskog pitanja (Jevrejska soba) 4. Društvo Crvenog krsta i logorski lekari 5. Soba svakodnevnog života u logoru 6. Memorijalna soba 7. Soba posvećena interniranima u logore zapadne Evrope.

U stalnoj postavci izloženo je 320 predmeta i preko 600 fotografija u elektronskom obliku.

Pročitajte i Hamam ili Muzej džeza u niškoj Tvrđavi.