Velika poplava koja je zadesila južne krajeve Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 29. i 30. juna 1926. godine, donela je veliku materijalnu štetu. Dobar deo Niša našao se pod vodom, uništeno je dosta privatnih kuća i mnogo stanovnika ostalo je bez krova nad glavom, usled poplave koja je za kratko vreme prekrila celu nišku varoš.
Arhivski savetnik u Istorijskom arhivu u Nišu, Boban Janković, rekao je da se u izveštaju o poplavi u lokalnoj štampi “Niška Slobodna Tribuna” navodi da su neprestane kiše po celoj kraljevini uznemiravale građanstvo. Slutilo se da to neće biti na dobro i da do nesreće mora doći.
Činjene su razne pretpostavke, ali se nije moglo verovati da će Nišava preplaviti Niš.
Od kako se pamti, Niš je svega jednom bio preplavljen i to u maju mesecu 1897. godine. Tada, kako su objašnjavali oni koji pamte tu poplavu, voda je bila ogromna i ušla je u varoš s istočne strane, baš tamo gde je načinjen bedem, koji vodi gotovo do Ćele Kule. Pokojni Todor Milovanović je taj bedem i sačinio da bi otklonio opasnost da Niš bude ponovo poplavljen. No, poplava se brzo zaboravila i bedem je na nekoliko mesta skoro porušen. Ipak, verovalo se da Nišava neće biti veća nego što je onda bila.
Nova poplava juna 1926. godine
On dodaje da skoro istovremeno kad se Nišava počela širiti na Stočni trg, ušla je i u Beograd malu. Niske kuće pored same obale za čas su bile poplavljene. Hitna pomoć je odmah pridošla. G. Bregovljanin sa konjanicima ulazio je u već potopljene kuće i izvlačio otuda skoro već podavljeno stanovništvo. Šumatovačka ulica bila je potopljena i voda je došla do samog Gradskog duma. Crveni Krst, ulica i deo s desne strane pruge, bio je pod vodom. Vojska je neumorno radila. Sa buktinjama na čelu išlo se iz kuće u kuću, vojnici su na leđima iznosili stvari i stanovnike.
“Odjednom, voda je počela naglo da prodire. Strezova ulica i Staro Vašarište bili su za nepun četvrt časa pod vodom. Sa Starog Vašarišta voda je prodrela u Gospodsku Malu, Sinđelićev trg, Voždovu ulicu, Dušanovu ulicu, Strahinjića Bana ulicu i tako dalje čak na Čair. Iz Strahinjića Bana ulicu počela se širiti u Poštansku ulicu. Novo prosečena Jevremova ulica bila je pod vodom. Podrum nove zgrade Narodne Banke bio je prepun”, kaže Janković.
Prema njegovim rečima, oko 6 časova voda je prodrla iz Kraljice Marije ulice na Trg Kralja Milana, ali je odmah prošla pored drvare A. Stamenkovića i uhvatila vezu sa već izlivenom Nišavom u Nišavskoj ulici. Već oko 7 časova imali smo skoro ceo Niš pod vodom, bez Leskovačke Kapije, do koje voda nije došla blagodareći bedemu iskopanom kod “Gardijske Kasarne.
“U Beograd mali kuće su se rušile. U Strezovoj ulici takođe. Vojska je svuda neumorno radila. Nije se gledalo na dubinu, samo se spasavalo. Komandant armije g. Terzić i komandanti divizija đenerali g. g. Lazarević i Jurišić, neumorno su obilazili kolima poplavljene krajeve i davali naređenja. Predsednik opštine sam je ulazio u kuće i spasavao narod. Muška Gimnazija je za čas bila ispunjena poplavljenim svetom. Žene, devojke, starci i mladići gazili su vodu i spasavali stvari. Jeronimova ulica, Gospodska i Prosvetna i celo Staro Vašarište, bili su sasvim odvojeni. Tamo je bilo moguće samo splavom dopreti”, objašnjava Janković.
Posle bujice
Kako je kazao Janković, na Trgu kralja Milana skupila se masa sveta, među njima mokri i blatnjavi poplavljeni najviše. Kod pekarnica tiskao se svet za hleb, želeći na taj način da se obezbedi bar sa tom najnužnijom potrebom. G. Rupnik je neumorno dovozio splavom poplavljenike. U varoši panika je dostigla vrhunac. Kuknjava i zapomaganje na sve strane.
“Vojska je neumorno jurila kroz varoš i hitala poplavljenicima u pomoć. Ceo vozni park neumorno je radio onde gde su kola još mogla dopreti. Na još nepoplavljenim ulicama spaseni nepoplavljenici dremali su pored bošča najpotrebnijih stvari. Zapazilo se da većina mladih dama i pored toga što je neumorno gazila vodu nije zaboravila da metne puder i ruž na lice i karmin na usnice”, saopštava Janković.
Kako navodi, muška gimnazija i osnovne škole naglo su se punile poplavljenim svetom. Popodne već ulice Beograd mali bile su bez vode. Tako isto i Voždova ulica. Međutim dvorišta su još uvek bila pod vodom. Bedem u parku, kako naglašava Janković, za čas je prekopan u desetak kanala, te se voda iz parka i celog tog kraja vraćala u Nišavsko korito.
“Uveče ulice su naglo oživele. Mada po pomračini, jer električnog osvetljenja razume se nije bilo, mlađi svet je ipak našao vremena da izađe i prošeta se, pod izgovorom da vidi da li nadolazi Nišava. Premoreni i neispavani poplavljenici u Muškoj Gimnaziji nisu se do duboko u noć smirili. Morali su čak i žandarmi da intervenišu. Šta ćete, našao se mladi svet pa se razveli razgovori: “fote”, “boli me srce”, i tako dalje – čitav žur. Koristi se prilika. Razume se da su se stariji ljutili, no šta je to pomagalo. Dok su se poplavljenici mučili na tvrdim patosima dotle su bezbrižno svirale kapele po hotelima na Trgu Kralja Milana”, rekao je Janković da se navodi u novinskim izveštajima iz tog vremena.
Posle poplave
Janković opisuje da je, prema dopstupnim informacijama, Beograd mala najviše postradala. Turska mala, koja je jedan deo Beograd Male, ličila je na jednu običnu pustoš. Samo u tom kraju ima oko 15 srušenih kuća. Mada su ulice bez vode, dvorišta su još bila puna, tako da se u poplavljenim kućama nije moglo stanovati. Poplavljenici su se smestili: jedan veći deo u Jevrejskoj osnovnoj školi, hodniku Prvostepenog suda i po nepoplavljenim kućama, koje je policijska vlast rekvirirala. Iseljavanja su se i dalje vršila, jer kada je prva bujica naišla, nije se ni mislilo o pokućstvu. Ovo toliko pre što niko nije verovao da će Nišava toliko nadoći da bi čak i Beograd Malu zahvatila. Ovo je prvi put da je prvo poplavljen kraj kod Županije, jer je do sada često puta kraj pored Nišave, kod tabana, bio poplavljen.
Junske kiše te 1926. Godine ostavile su velike posledice ne samo u Nišu već u celoj tadašnjoj državi. Procenjuje se da samo u junu prosečna suma padavina iznosila 150 mm, da bi se intenzitet povećao na 220 mm već zasićene zemlje, što je dovelo do izlivanja reka širom kraljevine SHS. Do kraja avgusta poplave su pravile velike probleme, jako su stradali ravničarski predeli u Slavoniji, Vojvodini, ali i delovi Slovenije. Samo reka Tisa imala je na 10 mesta proboja zaštite i poplavljenu površinu od ukupno 60.000 hektara.
Pored Niša stradali su i Pirot, Vladičin Han, Kriva Palanka. Naročito su stradali predeli oko reke Drave i Dunava i gradovi u Makedoniji: Štip, Bitolj, Kumanovo, Veles, kao i na Kosovu Uroševac i Kosovska Mitrovica.
Pročitajte i Društvo Jadranska straža delovalo u Nišu 1923. godine.