Pravoslavni hrišćanski vernici u nedelju 24. aprila slave Uskrs. Uskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život, vaskrsenje. To se desilo trećeg dana nakon njegove smrti. Uskrs ili Vaskrs je pokretni praznik i kod pravoslavnih hrišćana može da se pada 4. aprila, a najkasnije 8. maja, dok se kod katolika uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
“Vaskrs je najveći događaj u ljudskoj istoriji i najveći praznik naše svete pravoslavne vere zato što je Hristovo Vaskrsenje preobraz budućeg opšteg vaskrsenje svih ljudi posle Drugog Hristovog dolaska. Hristos je Vaskrsao i ubio smrt, pobedio grah i đavola. Danas svaki čovek može verom u Hrista i učestvovanjem u liturgijskom životu Crkve da zadobije snagu da pobedi greh u sebi, da promeni sebe na bolje i priđe Bogu, kako bi posle telesne smrti išao direktno u Raj, što su nebrojene hiljade svetitelja i pravednika već učinile i ukrasile nebo kao zvezde koje sijaju jače od sunca. Vaskrs je centar i smisao naše vere, po rečima apostola Pavla: “ako Hristos nije ustao onda je prazna propoved naša, pa prazna i vera naša”(1 Kor. 15, 14). Hristovo Vaskrsenje je sve i svja u našoj veri!”, rekao je Miloš Pavlović, veroučitelj iz Niša za SE serbianews.
Taj dan je dan radosti i veselja, dan praštanja i druženja. Tog dana se svi u susretanju pozdravljaju sa “Hristos Vaskrse”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu Vaskrse”. Običaj je darivanja jaja, a svaki ukućanin i gost dobijali su jaje sa određenom simbolikom. Mladići i devojke dobijali bi jaja s venčićem kako bi pronašli životnog saputnika.
Pripreme za Vaskrs počinju na Veliki četvrtak, a nastavljaju na Veliki petak. Tog dana je Isus, odveden do rimskog upravnika Pontija Pilata koji ga je osudio na Raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na brdu Golgota, iznad Jerusalima. Pred smrt je rekao: “Oče,oprosti im. Ne znaju šta rade“.
“Vaskrs treba dočekati u postu i molitvi, izmireni sa svima koji su nam nešto nažao učinili i sa snagom da svima oprostimo. Na dana Vaskrsa potrebno je da se okupimo u hramu zajedno sa zajedno sa našim komšijama i prijateljima i bratski u zajednici proslavimo najradosniji praznik Hristovog Vaskrsenja. Dakle, da učestvujemo u Svetoj Liturgiji na kojoj ćemo kroz Svetu Tajnu Pričešća sjediniti sa Gospodom Hristom. Posle toga da ponesmo kući po jedno osvećeno jaje iz hrama koje ćemo čuvati cele godine i da kod kuće nastavimo proslavu porodičnim ručkom i domaćom molitvom. Lepo je da toga dana posetimo najbliže rođake ili ih ugostimo u svom domu”. dodaje Pavlović.
Vaskrs i vaskrsenje su crkveno slovenski nazivi, dok su Uskrs i uskrsnuće narodni oblici. Na jugu Srbije može se čuti i naziv Veligdan.
Ekipa portala SE serbianews svim vernicima čestita uskršnje praznike. Hristos Vaskrse!