Nakon što je od 2016. do 2018. godine, kao jedan od najmlađih poslanika u tadašnjem skupštinskom sazivu imao priliku da pokreće i zastupa ideje svoje generacije, inženjer računarstva Miloš Bošković iz Niša nastavio je da pažnju na goruće društvene probleme skreće kao nestranačka ličnost uličnim akcijama i na internetu. Za SE serbianews govori o tome kakve su u Srbiji prilike da teme koje se tiču mladih dospu u javnost. 

Od njega se za skupštinskom govornicom moglo čuti o protivljenju izgradnji hidro-elektrana na Staroj planini, izboru predsednika sudova i sudija, preopsežnoj birokratiji u IT sektoru i drugim temama.  Poslednjih godina je, baveći se društenim aktivizmom, na protestima ukazivao na prekomerno zagađenje vazduha, nastojao da se niški aerodrom ne preda državi, a poslednja akcija u koju je uključio na stotine sugrađana jeste mapiranje udarnih grupa na Google mapi. Preko društvenih mreža pozvao je Nišlije da mu šalju fotografije i lokacije rupa – do sada su obeležili preko 160 rupa i “zakrpa”.

Na Boškovićevu inicijativu, do sada je mapirano preko 160 udarnih rupa u Nišu; Foto: privatna arhiva

Bez obzira da li govori o poslaničkom iskustvu ili društvenom aktivizmu, ključem za moguće promene Miloš Bošković smatra motivaciju. Mišljenja je da ona mladima nedostaje.

“Mladi se društvenim aktivizmom bave tu i tamo, ali ipak ne dovoljno. Nekako ih i razumem, zato što ni meni te teme nisu bile bliske kada sam bio u ranim dvadesetim. Mislim da među mladima ipak postoje oni koji su zainteresovani za politiku, ali teme kojima bi se bavili treba da budu iz oblasti koje su njima u fokusu u datom trenutku. Recimo, to mogu biti sadržaji za mlade, stanje na fakultetima, kulturni život…”, kaže Bošković.

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazuje da mladi nisu u velikoj meri zainteresovani za politička zbivanja, kao i da nemaju poverenje u izborni sistem i političke kandidate. Rezultati kažu da je na poslednjim izborima glasalo  58 odsto birača mlađih od 30 godina, da 72 odsto njih smatra da izbori nisu fer i pošteni, a 77 odsto ih se izjašnjava da ne postoji političar kome veruju.

“To je rezultat diktature koju imamo već deset godina, koja je medije stavila pod svoje, koja svakodnevno generiše kvazi-krize po nekim opskurnim medijima. Sve je teže razlikovati realne probleme i pretnje od onih koje su izmišljene zarad rejtinga. Potrebna je doza medijske pismenosti i higijene kako bi se izbegle novinske gluposti i čitalo ono što valja, što onda može da vodi do bolje informisanosti o politici u Srbiji”, smatra Bošković.

Na goruće društvene teme pažnju skreće kao aktivista; Foto: Privatna arhiva

Da političke teme koje se tiču mladih, poput, na primer, toga da se za njih izdvaja svega 0.08 odsto republičkog budžeta, teško mogu da budu predmet rasprava, pogotovo poslaničkih, ako se zna da mladi u trenutnom skupštinskom sazivu imaju udeo od svega 5 odsto. Međutim, Bošković ne smatra da je nizak broj mladih poslanika u parlamentu glavni problem.

“Ja bih rekao da je dovoljan samo jedan poslanik koga interesuju teme mladih, pa da se nešto promeni. Nije bitan broj, bitna je motivacija, a nje nema jer je svaki poslanik primarno vojnik partije, pa tek onda zastupnik određenih grupa građana, recimo mladih. To je zapravo pitanje izbornog sistema koji treba menjati”, naglašava naš sagovornik.

Slična situacija, dodaje, bila je i dok je on bio u parlamentu.

“Razlika je bila u tome što smo skoro svi u poslaničkom klubu ipak mislili svojom glavom i bili smo spremni da guramo neke nama bitne teme, iako one možda nisu bile bitne stranci. U mom slučaju, na primer, to je bilo pitanje prekomerne potrošnje plastičnih kesa u supermarketima, što je u međuvremenu rešeno”, priseća se Bošković.

Posle dve godine rada u Skupštini, vratio poslanički mandat; Foto: privatna arhiva

Važno je, smatra, da oni koji su na tim pozicijama budu profesionalno ostvareni kako ne bi imali problem da trpe potencijalne posledice u slučaju sukoba sa vrhom strane, a upravo se to, kažem njemu i dogodilo. Važan deo odgovornosti, dodaje, nose i mediji.

“Teme je teško bilo progurati do javnosti mahom jer novinari nisu na njih reagovali. Možda nismo dovoljno jako gurali te teme. Sve u svemu, tu je ključna upornost, rekao bih”, kaže Bošković.

On je u martu 2018. godine napustio stranku “Dosta je bilo” i vratio poslanički mandat, a u tadašnjem obrazloženju je naveo da nije zadovoljan putem kojim stranka ide i da pravi previše pogrešnih koraka.

Pročitajte i Politikolog Branislav Stevanović: “Političari su učinili sve da bi mlade udaljili od politike”.

Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.