To što je na poslednjim izborima u Srbiji glasalo tek nešto više od polovine mladih, što samo 6 odsto njih smatra da su izbori fer i pošteni, a manje od četvrtine kaže da ne postoji političar kome veruje, za politikologa i profesora Filozofskog fakulteta u Nišu dr Branislava Stevanovića nije neočekivano.
U razgovoru za SE serbianews kaže da su “političari učinili gotovo sve da bi mlade udaljili od politike svojim nemoralom, nerealnim obećanjima, neispunjenim obećanjima, lopovlukom, vezama sa kriminalnim krugovima, preletanjem iz vladajuće stranke u novu vladajuću stranku, fuzijom najrazličitijih ideologija i demagogijom”.
Ovogodišnji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji, istraživanje koje Krovna organizacija mladih Srbije sprovodi od 2017. godine, pokazuje i da mladi postaju još manje zainteresovani za politiku i politička dešavanja nego prethodne godine.
“Procenat glasanja mladih od 58 odsto, doduše, nije zanemarljiv, mislio sam da je manji, jer mnogo šta mladima ne ide na ruku da bi se uopšte obazirali na politiku. I kada se bave politikom, mladi to uglavnom ne rade institucionalno, već na ulici, simbolično ili kroz umetnost, životni stil”, govori Stevanović.
Smatra da slabom odzivu glasača mlađih od 30 godina umnogome doprinosi sadržaj na nacionalnim mediima.
“Kriza poverenja postoji u čitavom društvu“
“Situacija u medijima sa nacionalnom frekvencijom je za svaku osudu, jer oni podilaze režimskim partijama, status qou-u i nisu spremni za istinski pluralizam političkih partija i mišljenja. Stoga su u pravu mladi kada kažu da izbori nisu fer. A u pravu su i kada u srazmerno malom broju veruju bilo kome političaru. To zapravo ukazuje na krizu poverenja koja postoji u čitavom društvu, a ne samo u političkom životu”, kaže Stevanović.
Rezultati istraživanja KOMS-a pokazuju i da je najmanji udeo glasača kod onih koji su tek ostvarili glasačko pravo – na birališta je izašla tek četvrtina građana do 19 godina.
Da li ste glasali na izborima 2022. godine?
Izvor: KOMS, Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji. 2022.
Koliko je važno da mladi budu zastupljeni u političkom životu jedne zemlje?
“Sa stanovišta demokratske, civilne ili kako se još naziva – participativne političke kulture, idealno bi bilo da sve starosne kategorije stanovništva u političkom životu budu zastupljene srazmerno svojoj brojnosti u ukupnoj populaciji, to jest. da, recimo, skupština bude reprezentativna i u ovom smislu”, objašnjava Stevanović.
Prema njegovim rečima, mladi poseduju neke elemente zajedničke svesti.
“Veliki broj njih živi koncentrisan u urbanim centrima, kroz školovanje im se nude različite humanističke vizije društva, pa bi na taj način bili vidljiviji njihovi interesi i potrebe. Oni su još uz to, kako kaže jedna knjiga, “generacija budućnosti”, iz njihovih redova dolaze budući radnici, poslovođe, preduzetnici, inženjeri, direktori, pa i političari, te stoga nije nevažno koji su im problemi, ali i preferencije. Želje, ali i tegobe mladih, često su pouzdan indikator u kom pravcu se kreće čitavo društvo. Zato mlade treba slušati, makar jednako koliko i starije, iskusne ljude, i to ne samo u politici”, naglašava profesor.
Prema njegovom mišljenju, situacija se ne razlikuje od stanja u zemljama u okruženju.
“Brojne evropske zemlje su suočene sa depopulacijom, mladih je sve manje, a ono što preostane u značajnom procentu želi da napusti zemlju u potrazi za boljim životom i perspektivom. Značajan deo mladih je i u ideološkoj konfuziji, što inače odgovara političko-ideološkoj konfuziji u čitavom društvu. Nekad je za mlade važilo da su “revolucionarni”, da među prvima reaguju na društvene nejednakosti, kao što je bilo tokom studentskih gibanja šezdesetih godina XX veka. Danas su mladi daleko oprezniji u tom smislu, postali su “privatniji”, materijalno orijentisani, donekle egoistični, a deo njih, u potrazi za sopstvenim identitetom, se okreće i ideologiji krajnje desnice”, govori Stevanović.
Dodaje da se ovakva situacija u Srbiji “može i treba poboljšati”.
“Pre svega kroz aktivnu politiku zapošljavanja mladih, ali i kroz druge akcije koje se tiču vaspitanja dece, rešavanja njihovog stambenog pitanja, slobodnog vremena mladih i slično”, nabraja profesor.
Srbija ima tek 14 poslanika mlađih od 30 godina
Istraživači KOMS-a došli su do zaključka i da je, među mladima koji prate politička dešavanja, primetan pad zainteresovanosti za teme korupcije i kriminala, dok iz godine u godinu raste interesovanje za temom životne sredine. Šansu da ono što interesuje mlade dospe na dnevni red skupštine umanjuje činjenica da se među 250 poslanika nalazi svega 14 mladih.
“Nešto što ne zaslužuje bilo kakav komentar, već akciju, premda treba biti realan – mladi su u onom dobu u kome treba završiti školu, zaposliti se, zabavljati se, otići na rekreaciju, utakmicu, rok-koncert, na more… Svakako, ako je mladih malo u skupštini, biće i srazmerno malo tema, zakona, uredbi koji će tretirati položaj mladih u društvu. Već sam rekao da mladi poseduju neke elemente zajedničke svesti, što, međutim, ne znači da oni misle unisono. Omladina je heterogena društvena kategorija, svaki društveni sloj zapravo ima “svoju” omladinu kojom reprodukuje svoje vrednosti, interese, ideologiju. Puko povećanje broja mladih u skupštini ne bi za sobom automatski značilo i aktivnost na poboljšanju društvenog položaja mladih”, objašnjava Stevanović.
Ističe da je mnogo važnije uočiti prave probleme i izazove koji muče mlade, i biti spreman na njihovo rešavanje, nezavisno od toga da li to podstiče mlada ili starija generacija.
“Nije slučajno to što svega 44 odsto mladih smatra da je demokratija najbolji oblik vladanja, a da njih 57 odsto drži da je Srbiji potreban jak vođa koga narod treba da sledi. Slični procenti po ovim pitanjima postoje u čitavom društvu. To je, naravno, razumljivo, s obzirom na to šta nam se dosad nudilo pod imenom “demokratija” – ali se ne može opravdati. Radi se o elementima autoritarne političke kulture kao svojevrsne refleksije na stanje u društvu, ali i kao postojanom faktoru koji usporava demokratsku transformaciju Srbije. Da bi se to promenilo, valja raditi kako na na izmeni realnog stanja u društvu, tako i na promeni te političke (ne)kulture”, zaključuje Stevanović.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
