Zašto je Koštana tužila Boru Stankovića, a Pasa ostala njegova neostvarena ljubav?

Život Bore Stankovića bio je veoma specifičan i kompleksan. Upravo zbog načina na koji je odrastao, i patrijarhalne sredine koja ga je okruživala, Bora se izgradio u posebnu psihološku ličnost koja je u svoje stvaralaštvo utkala sve te odlike i običaje starog Vranja.

Serija Nečista krv – greh predaka rađena je na osnovu Borinih romana i pripovedaka. Ona predstavlja kompleksni skup književnih elemenata iz dela Stankovića, sklopljenih na originalan način i spontano povezanih. Ipak, serija Nečista krv može se doživeti na mnogo višem umetničkom nivou i pružiti nam veći stepen uživanja ukoliko smo upoznati sa samim književnim delima Bore Stankovića, i autobiografskom podlogom.

Bora Stanković je svoju književnu karijeru započeo pisanjem poezije. U školi je bio član družine Zaštita u kojoj je čitao svoje prve literarne radove.1894 godine je objavio prvi književni rad u somborskom časopisu Golub. To su bile dve pesme: Majka na grobu svog jedinca i Želja. Ove dve pesme objavljene su pod pseudonimom Borko, rekla je Dragana Dekić, kustos memorijalnog muzeja Kuća Bore Stankovića.

Poznato je da je bio jako zaljubljen u svoju suprugu, sa kojom je ostao do kraja života i stvorio porodicu, Fotografija mornara koja je promenila život Bore Stankovića. Ipak, njegov emotivni život bio je uzburkan i snažan i pre braka sa Angelinom Milutinović. Jedna od njegovih najpoznatijih pripovedaka Uvela ruža govori upravo o Borinoj prvoj velikoj ljubavi, devojci Pasi.

“Postoji priča koja kaže da je Bora u mladosti bio zaljubljen u prvu komšinicu Pasu, i da je baš sa njom u pripovetki Uvela ruža doživeo svoju tajnu i strašnu ljubav. Pasa je u vranjskoj mahali bila na glasu zbog svoje lepote, vrednoće i pameti. Bora i Pasa su rasli zajedno. On je nju mnogo voleo, a njenoj majci je govorio da je čuva dok on završi školu. Pasu su, međutim, udali za bogatog zanatliju. Ova ljubav je postala Borino trajno osećanje koje je prisutno u mnogim njegovim pripovetkama sa motivom neostvarene ljubavi”, izjavila je Dragana Dekić.

Pored Angeline i Pase, još jedna žena je uticala na život i stvaralaštvo Bore Stankovića. Romkinja Malika Eminović, poznata kao Koštana, stvarna je ličnost, a ne plod Borine fikcije. Lepotica i pevačica, bila je poznata po tome što je zavodila svojim stasom, pesmom i prelepim očima kao u košute. Uvreženo je mišljenje da je Bora i dao ime Koštana upravo zbog očiju, jer u vranjskom kraju koštan je naziv za kesten. Dakle, smatrao je da ona ima tako velike, okrugle, tamne oči kao kesten. Takođe je poznato da su se Bora i Koštana sreli u mehani, ali da nisu dugo razgovarali već je Bora većinom gledao u Koštanu i slušao kako peva. Iako je proslavio njenu lepotu i pevanje, Malika je tužila Boru Stankovića, tražeći odštetu i deo honorara od izvođenja predstava.

“Malika Eminovic Koštana je 1926. godine po nagovoru advokata, tužila Boru Stankovića i to kada je poznati pozorišni komad uveliko bio izvođen na pozorišnim scenama širom Srbije. U tužbi je tražila deo autorskog honorara od izvođenja predstava. Tvrdila je da je Bori poslužila kao inspiracija. Međutim, nije uspela u svojoj nameri ni putem suda. Mediji su bili na strani Bore Stankovića. Spor je izgubila, ali je ostala besmrtna zahvaljujući Bori. Umrla je 1946. Sahranjena je na romskom groblju u Vranjskoj banji”, kaže Lidija Ilić.

Pročitajte i Kuća Bore Stankovića.