Beskrajno daleka za trapave korake ljudi dvadeset i prvog veka, rođena u dubinama praokeana, isklesana rekom Jelašnicom, ukrašena endemskim vrstama flore i faune, Jelašnička klisura jezikom vetra šapuće o drevnim tajnama i mami one čije noge još pamte snagu surovih predaka da smelo pogledaju u njene ponore, sa njenih vrhova ispuste iz grudi krik slobode, ponosa i kažu jedno veliko DA svemu onome što nas čini jačima.

Krenete li petnaestak kilometara od Niša, a samo tri od Niške Banje, naći ćete je u zagrljaju dva sela: Čukljenika i Jasenice, na drumu kojim su još Rimljani marširali (Via Militaris), zatim Turci lutali i napokon Srbi pronašli sebe. Stene i dalje pamte tragove brojnih naroda i savremenom oku nerazumljivim simbolima prenose poruke iz davnina.

Široka samo tridesetak metara, ona će rasti pred vašim zapanjenim pogledom dok se borite sa odlukom da li se prepustiti hedonizmu i ostati u podnožju kraj hladne rečice koja prijatno žubori, pronaći mesto u hladu kraj ulaza u pećinu i povremeno okretati meso na roštilju, dok pijuckate neko osvežavajuće piće, ili prihvatiti izazov prirode i otpočeti uspon do borova, što se naziru na vrhu gde vas čeka neka bolja verzija sebe.

Jelašnička klisura
Foto: M.K.

Ukoliko volja za moći pobedi volju za zadovoljstvom i krenete ka vrhu, usput možete videti preko pedeset endemskih vrsta biljaka, od kojih je najpoznatija Natalijina ramonda, “biljka feniks”, simbol stradanja i izdržljivosti srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, koju je upravo tu 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. Josif Pančić je, nakon toga, ovde otkrio i srpsku ramondu, kao potpuno endemsku podvrstu ove biljke. Obe biljke preživele su poslednje ledeno doba i njihova drevnost i lepota ne prestaju da impresioniraju.

Jelašnička klisura
Foto:M.K.

Podignete li pogled sa tla možete ugledati ponosni let surog orla, koji vlada ovim carstvom sa još desetak drugih vrsta ptica, koje danas smatramo ugroženim. Živopisnost i magiju pejzaža upotpunjuje prisustvo preko sto vrsta leptira čije, naizgled nasumično kretanje podseća na poteze četkicom vođene drevnom nevidljivom rukom.

Jelašnička klisura
Foto:M.K.

Što se tiče morfologije tla, u klisuri se nalaze dolomitski stubovi (Inatovac i Zdravački), zupci (Čukljenički zub) i čučavci (Čuči kamen). Prisutne su i eroziono-denudacione forme kao što su prozorci (Jelašnički i Čukljenički), koji su najveći i najlepši prozorci u Srbiji. Klisura obiluje prirodnim lepotama i vodopadima, od kojih je najatraktivniji Ripaljka.

Jelašnička klisura
Foto:M.K.

Konfiguracija klisure idealna je za alpinizam, sportsko penjanje, kao i biciklizam. Najpoznatiji deo Jelašničke klisure, izletište “Potkapina” jedno je od izletišta u okolini Niške Banje koje turisti najčešće posećuju. Početkom avgusta u “Potkapini” se organizuje istoimeni festival muzike, igre i plesa.

Jelašnička Klisura
Foto:M.K.

 Priđite ovom daru prirode sa mnogo poštovanja, jer iako je stavljena pod zaštitu kao prirodno dobro Srbije od izuzetnog značaja i svrstana u prvu kategoriju zaštite kao specijalni rezervat prirode, Jelašnička klisura mora biti zaštićena od bahatih i nepristojnih posetioca iza kojih ostaju gomile otpadaka, na čiju svest i savest ne možemo apelovati, već je potrebno svako ponižavanje ovog divnog lokaliteta strogo kažnjavati.

Jelašnička klisura
Foto:M.K.

I ne dozvolite da vas vezuju udobnosti urbanih sredina lancima inercije, jer ključevi su tako blizu, na vrhovima Jelašničke klisure…