Ripaljka

Vodopad Ripaljka predstavlja pravi biser planine Ozren i nezaobilazna je izletnička tačka gotovo svim turistima koji posećuju Sokobanju. Velika Ripaljka, kao njen najviši odsek od 11 metra, spada u najslikanije i najatraktivnije vodopade Srbije.

Ripaljka je na današnji dan, 11. aprila 1949. godine, proglašena prvim spomenikom prirode naše zemlje, sa prvim stepenom zaštite.

Do vodopada se iz sokobanjske kotline stiže asfaltnim putem, koji nakon 5 kilometara dovodi do izletišta “Grudno“ na Ozrenu. Takođe, može se doći i makadamom, što je svakako bolja opcija, kada se od sportskog centra “Podina“ krene putem koji se odvaja kod groblja, te je tako užitak u rekreativnoj šetnji jedinstvenom stazom prirode, kroz umirujuće zelenilo predela, zagarantovan.

Ripaljka
Foto: Marika Živković

Impozantni vodopad raskošnom lepotom pleni odvajkada. Zato ga je poznati srpski naučnik, Jovan Cvijić, sa razlogom svojevremeno smatrao najlepšim i najvećim vodopadom. Ovo mesto “bujne vegetacije i raskoši prirode“ na maloj reci Gradašnici, kako je naveo Cvijić, omiljeno je izletište turista i meštana.

Profesor Mihailo Kostić ističe u Zborniku radova Geografskog instituta “Jovan Cvijić“ da se Ripaljka sastoji iz 11 odseka. Njihova celokupna visina iznosi oko 40 metara, a najveći od njih visok je 11, potom je jedan od 5 metara visine, dok su ostali manji.

Ripaljka je ime dobila po izrazu “ripati“, što znači skakati, jer se u ovom kraju po lokalnom drevnom govoru kaže da voda „ripa“.

Ubedljivo je najlepše u proleće posetiti ovaj biser, kada nakon otapanja snega i leda velika količina vode „ripa“ sa stene, pa prizor oduzima dah. Poseban doživljaj ispod samog vodoskoka stvara huk vode koja se u silovitom mlazu raspršuje i osvežava kapljicama u vazduhu. Prilazne staze, mostić, klupe i stolovi upotpunjuju prostor, te su predah i relaksacija na ovom mestu neizbežni.

Iako je najprivlačniji deo izletišta svakako Velika Ripaljka, ona sa Malom Ripaljkom, obližnjim jezercem i ostalim slapovima, predstavlja jedinstvenu ambijentalnu celinu za celodnevni boravak u prirodi.

Međutim, u letnjim mesecima turiste koji su u potrazi za ovim biserom obično sačeka razočarenje. Naime, reka Gradašnica u vreme vrelih letnjih dana presušuje, pa neretko Ripaljka ima vrlo malo vode, ili je pak nema uopšte. Ipak, kako mnogi kažu, ona je zbog bogate okolne prirode i tada divna, te biva uslikana i zauvek zabeležena u sećanju svakog turiste.

Ripaljka
Foto: Marika Živković

Kako se voda na ovom mestu obrušava sa oko 15 metara visine, u posleratnim godinama planirano je da se snaga prirode i praktično iskoristi. Tako se po projektu 1947. godine počelo sa izgradnjom hidrocentrale na vodopadu, koja bi rešila pitanje električne energije potrebene za rad bolnice na Ozrenu. Pošto je prema nekim proračunima ova investicija pokazivala rentabilnost, čekalo se da centrala krene sa radom.

Foto: Marika Živković

Međutim, Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti doneo je rešenje o zaštiti Male i Velike Ripaljke “kako bi se sačuvala naučna, estetska i prirodna retkost u ovim krajevima“, a naložio je i rušenje hidrocentrale, dok je lečilište priključeno na sistem dalekovoda.

Tako je vodopad, zakonom zaštićen 1949. godine kao prvi spomenik prirode u zemlji, ostao netaknut biser, ostavljen da dostojanstveno svedoči o lepoti i moći prirode.