Tokom protekle godine u udesima u Srbiji stradalo je 535 osoba, što je za 14 više nego godinu dana ranije, a 47 više nego 2020. godine. Između četvrtine i petine ukupnog broja nastradalih čine mladi, pa se od stručnjaka ponovo čuju preporuke da se u škole uvede saobraćajno vaspitanje i obrazovanje.

Republička Agencija za bezbednost u saobraćaju radila je petogodišnju analizu stanja bezbednosti saobraćaja za period od 2017. do 2021. godine po lokalnim samoupravama. U tom periodu u Nišu je u udesima poginulo šesnaestoro mladih od 15 do 30 godina, odnosno petina ukupnog broja poginulih u saobraćaju tom gradu, a povređene su 824 mlade osobe, koje čine 30 odsto ukupnog broja povređenih u saobraćaju. Podaci govore i da je 43 odsto mladih osoba stradalo u ulozi vozača.

Foto: SE Serbia News; Podaci govore da je 43 odsto mladih osoba stradalo u ulozi vozača

Kada je reč o Ćićevcu, u saobraćaju je za pet godina poginulo troje mladih koji čine 30 odsto ukupnog broja nastradalih, a povređene su 33 mlade osobe, koje čine 29 odsto ukupnog broja povređenih. Svaka druga mlada osoba nastradala je za volanom.

Bojan Janković, koji u pirotskoj srednjoj tehničkoj školi predaje nastavni predmet Regulisanje i bezbednost saobraćaja, dodaje da podaci iz prethodnih godina govore da su vodeći uzročnik smrti kod mladih, u populaciji od 16 do 16 godina, saobraćajne nesreće, a ne neka od bolesti.

Čvrsto veruje u to da bi uvođenje saobraćajnog vaspitanja u škole moglo da poboljša ovu negativnu statistiku.

Foto: SE Serbia News; Saobraćajne nesreće su vodeći uzrok smrti kod mladih u populaciji od 16 do 16 godina

“Definitivno bi pomoglo u sticanju znanja o značaju bezbednosti saobraćaja, sticanju svesti o saobraćajnoj kulturi, a samim tim bi uticalo na smanjenje broja povređenih i poginulih mladih u saobraćaju”, smatra Janković.

Ističe da samo uvođenje novog predmeta u škole ne bi bilo dovoljno, već da je važno kako će se program organizovati i sprovesti.

“Bitno je da taj predmet drže ljudi koji, pored znanja o saobraćaju, imaju pedagoške i metodičke kompetencije kako bi teme adekvatno predstavili učenicima. U takvim uslovima, bilo bi dovoljno da učenici u osnovnim i srednjim školama takav predmet imaju bar jedno polugođe”, naglašava Janković.

Prema mišljenju Igora Velića, mastera inženjera saobraćaja, osnivača i urednika portala Sigurne staze, u Srbiji se više bavimo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto uzrocima i prevencijom. Smatra da nema sistemskog pristupa, niti kontinuiteta u radu na poboljšanju bezbednosti u saobraćaju i da se akcije svode na represivne mere saobraćajne policije, kao što su kontrola vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja i slično. Smatra da bi bolji rezultati bili postignuti kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.

Foto: SE Serbia News; Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda su nepropisno i nebezbedno ponašanje učesnika u saobraćaju.

“Potrebno nam je unapređenje saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja od predškolskih do visokoškolskih ustanova. Pored ustanova obrazovanja u vidu prevencije, veliku ulogu imaju i auto-škole koje bi trebalo da svoju obuku podignu na znatno viši nivo i da buduće vozače obuče za bezbedno učestvovanje u saobraćaju skrećući im pažnju na sve moguće rizike u saobraćaju i posledice nepoštovanja saobraćajnih propisa”, piše Velić za Danas.

Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda su nepropisno i nebezbedno ponašanje učesnika u saobraćaju. Tu spadaju neprilagođena brzina, vožnja pod dejstvom alkohola, a kod mladih, koji su najugroženija kategorija učesnika u saobraćaju, uzrok je i njihovo neiskustvo. Podaci govore i da mladi najčešće stradaju vikendima u ranim satima.

Pročitajte i Mladi o pomoći od 5.000 dinara: “Dovoljno samo za korpu u marketu”.

Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *