Predvođeni trenerom iz Niša, Juricom Stankovićem, snouborderi iz Kine, po prvi put u istoriji ovog sporta, uspeli su da osvoje čak deset medalja i to- tri zlatne, tri srebrne i četiri bronzane, na Paraolimpijskim igrama u Pekingu
“Uspeh na Paraolimpijadi i prve, istorijske medalje za kineski zimski sport- tri zlatne, tri srebrne i četiri bronzane, su za mene zaista kruna karijere i u trenerskom i u takmičarskom smislu. Naravno, ovo su osvojene medalje za kineski tim, a ja bih voleo da to mogu da postignem i sa našim srpskim timom. Nadam se da će se to i desiti jednom, da će nam se pružiti prilika za to. Ovde sam da za svoju otadžbinu sada”, rekao je Stanković.
Ukupno 18 takmičara, momaka i devojaka od 17 do 28 godina, doneli su slavu svojoj zemlji, i postali heroji nacije, a kako ističe njihov trener iz Niša, ta slava zauvek će im promeniti živote.
“To je u Kini sada opšti šok, jer je kineska nacija smatrala da još uvek nisu dovoljno razvijeni u zimskim sportovima u odnosu na Austriju, Italiju, Francusku, Ameriku, Kanadu i tako dalje. To što su oni postigli u Kini se posebno ceni, oni će imati jedan veoma lep i interesantan život, kao osvajači olimpijskih medalja”, istakao je Stanković.
Dodaje da, osim što oni to bogato nagrađuju u Kini, tako u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu imate sve one povlastice i beneficije koje možete samo da sanjate kao običan građanin. Oni će sutra imati i bolji posao, i bolji tretman u društvu, kao neko ko je doneo slavu Kini i to pogotovo po prvi put.
“Ovo je nova ispisana stranica koja će njima sigurno da promeni život “, ističe Stanković.
On se snoubordingom bavi već 27 godina, bio je uspešan i kao takmičar i kao trener, ali i kao konstruktor staza. Mnoge staze na kojima se i danas skija na našim planinama su upravo njegov projekat. Svoje znanje uspeo je da prenese i kineskom timu za dve godine, koliko je u kontinuitetu radio sa njima. Sam im je, kaže, konstruisao staze u zavisnosti od njihovog napretka.
“Ja sam im namerno konstruisao mnogo zahtevnije staze, da kada dođu na Olimpijadu, prepreke pred kojima se nađu izgledaju bezazleno. Vrlo ozbiljno i predano smo radili, niko nije odlazio kući, nismo videli svoje porodice, ja sam bio dve godine u Kini, u kontinuitetu. Jedina nepoznanica mi je bila kakvi smo u odnosu na timove iz drugih zemalja, jer zbog Kovida-19 nismo mogli da idemo ni na jednu međunarodnu trku bilo gde u svetu. To su bile trening trke između sebe, međusobno smo se takmičili i to je sve. Nismo odmerili snage i stečeno znanje ni sa jednom ekipom iz inostranstva, ni sa Amerikancima, ni sa Kanađanima.
Jedan težak psihički momenat da se izdrži. Non stop, svaki dan, sa možda nekad dva dana odmora za vikend, ali mi je izuzetno drago da sam baš ja taj koji ih je odveo do uspeha”, kaže Stanković.
Dodaje da su vežbali na različitim lokacijama u Kini, koja se može dičiti velikim brojem vrhunskih skijališta, ali da je svom timu staze za vežbanje pravio sam.
“Bilo nam je omogućeno da treniramo tokom čitave godine, jer oni već sada imaju 800 skijališta u zimskim centrima i 35 skijališta u ledenim dvoranama, koje rade tokom čitave godine. Imali smo priliku da od jula do oktobra treniramo u zatvorenom skijalištu napravljenom samo za skijanje i snoubord”, objašnjava Stanković.
On dodaje da gde god da su išli, on je pravio staze. Snoubord kros je napravljen od elemenata snega preko kojih oni moraju da pređu svojevrsne prepreke i “banked” slalom, koji je malo lakši, ali tehnički zahtevan.
“U zavisnosti kako su napredovali, tako sam im konstruisao staze i došli smo do toga da oni već voze kao da su potpuno zdravi sportisti, bez invaliditeta. Inače, postoje tri kategorije u parasnoubordingu”, rekao je Stanković.
Kako navodi, ovaj višestruki državni prvak, nekadašnji selektor Srbije i Grčke, Kazahstana i Gruzije, to j je LL1 kategorija, gde je noga amputirana iznad kolena, ili neki drugi invaliditet gde neko bukvalno ne može da koristi svoju nogu. Druga je LL2 kategorija kada je amputacija ispod kolena kao i treća kada je u pitanju gornji invaliditet.
Po povratku u rodni NIš sada u planu ima da se posveti porodici i deci, da nadoknadi vreme koje je proveo daleko od njih, a u bližoj budućnosti voleo bi da se posveti srpskom timu u ovom sportu.
Pročitajte i Titulu najboljeg golmana sveta 80-ih godina ponela je jedna Nišlijka.