Staša Gejo je najbolja srpska sportska penjačica i svetska juniorska prvakinja koja juri svoj san da učestvuje na Olimpijskim igrama. Napornim trenizima uvećava šanse da 2024. ode u Pariz na najveće sportsko takmičenje, a o tome kako izgleda odrastanje uz profesionalno bavljenje sportom ova uspešna dvadesetpetogodišnjakinja govorila je za SE sebianews.
U rodnom Nišu boravila je početkom decembra tokom Državnog prvenstva u disciplini bolder. Došla je iz Minhena gde se preselila posle školovanja u Sloveniji. Kao dete sportskih penjača, planinara i alpinista, od ranog detinjstva je bila usmerena na stene. Na njima je, kaže, prohodala, a umesto igračkama, igrala se penjačkom opremom.
Kada je imala pet godina, njena porodica se iz grada preselila u Jelašničku klisuru koja je prirodno penjalište. Na prvom međunarodnom takmičenju u Velikom Trnovu u Bugarskoj pojavila se sa sedam godina, a već sa devet godina na istom kupu osvojila je srebrnu medalju.
“Počela sam sa treninzima jako rano. Nisu to bili ozbiljni treninzi, to je više bila neka igra i penjanje. Međutim, kako se odrastalo, tako je sve postajalo ozbiljnije i sa mojih šest godina maštali smo o svetskim prvenstvima, a već sa šesnaest godina otišla sam na svoj prvi svetski kup“, priča Staša.
Sa šesnaest godina se odselila iz porodične kuće i otišla na školovanje u Sloveniju gde je imala i bolje uslove za trening. Međutim, tokom tinejdžerskih dana prvi put se suočila sa velikim izazovima i naučila da profesionalizam zahteva i odricanja.
“Profesionalni sport – svako se snalazi na svoj način i svi mi znamo koliko treba žrtvovati od privatnog života. Nisu to ni žrtve, to je jednostavno – neću izaći u grad svake nedelje zato što neću moći da funkcionišem narednog dana. A možda ću izaći, ponekad, i trpeću posledice sledećeg dana. Ali dobro – šta je tu je“, govori proslavljena sportistkinja.
U sportskom penjanju dešava se i da talentovani mladi odustanu jer popuste pod pritiskom koji ozbiljno bavljenje sportom od njih zahteva.
“Ko nije spreman da sportu prilagodi svoj način života, taj uglavnom odluči da ga napusti. To je tužno i često se dešava. Evo, u penjanju postoji taj problem. Imamo dosta talentovane dece, ali, jednostavno, kad dođu u te neke lude godine, sve to nekako krene nizbrdo, okrene se naglavačke“, priča Staša.
U prelomnom trenutku mladih ljudi za sportsku karijeru, govori ona iz ličnog iskustva, veoma je važna uloga roditelja.
“Deca treba da znaju šta im je bitno u životu. Ukoliko vole sport, oni će sami znati koliko treba da daju od sebe da bi uspeli, a ako imaju podršku, uspeće sigurno. Zato roditelji treba da odigraju veliku ulogu da podrže decu i, kad im je teško i žele da odustanu, da ocene da li je vredno i da li treba odustajati, da li dete može ili ne može da gura dalje“, smatra Staša.
Upravo na takvoj podršci zahvaljuje svojoj porodici.
“Ja sam imala izuzetnu podršku roditelja i stvarno sam im puno zahvalna na tome i mislim da svi roditelji treba da se zapitaju da li treba da puste decu da jednostavno odšetaju ili da ih ipak malo poguraju. Možda to deluje kao da je na silu, ali to zapravo nije na silu. I ja imam ponekad te probleme – jao, pa što ja ovo radim, meni je teško, pa ja neću više ovo… Ali to radim već jako dugo tako da sada mogu sama sebe da održim u tome“, kaže Staša.
Osim “ludih godina”, ono što mladima može biti prepreka u bavljenju sportom u Srbiji jeste nedostatak dobrih uslova za treniranje.
“Meni su nedostajali uslovi za trening, sami objekti, stene, hvatovi, i zbog toga smo dosta putovali u Sloveniju, Austriju i Nemačku. Mi smo našli načina, ali i danas deca imaju isti taj problem”, naglašava Staša.
Dodaje da se Planinarsko-alpinističko-ekspedicijski klub „Niš“ iz kog je potekla trudi da mladim nadama obezbedi što bolje uslove za treniranje.
“Kroz različite projekte gradimo stene, kupujemo hvatove, dovodimo ljude iz inostranstva koji će učiti i trenere i decu. To je najbitnije i treba još više toga da radimo, ali iza svega mora da stoji finansijska podrška“, govori Staša.
Na njoj zahvaljuje Olimpijskom komitetu Srbije.
“Nema rezultata bez podrške i svi mi zajedno treba da se potrudimo da podignemo ovaj sport na viši nivo da bi sva deca mogla da ostvare svoje penjačke ili sportske snove“, zaključuje Staša.
Najuspešnija godina u njenoj juniorskoj karijeri bila je 2015. kada je na Svetskom šampionatu u Italiji postala svetska prvakinja u dve penjačke discipline. Zatim je prešla u seniorsku kategoriju i dve godine kasnije osvojila zlatne medalje na evropskom šampionatu u Minhenu i Svetskim igrama u Vroclavu.
Sada naporno trenira da bi što boljim plasmanom na predstojećim kvalifikacionim takmičenjima za Olimpijske igre obezbedila mesto na najvećem sportskom takmičenju. Ponosna je i što svojim uspesima, zalaganjem i upornošću daje primer mladima.
Pročitajte i Paraolimpijac Nemanja Tadić: Uslovi za mlade sportiste u Nišu jako loši.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
