Sokobanja- nezaobilazna turistička destinacija

Sokobanja se nalazi na samo šezdesetak kilometara od Niša, a od Beograda je udaljena dvesta trideset kilometara.

Ušuškana u svojoj kotlini, na četiristo metara nadmorske visine, Sokobanja je smeštena između impozantne planine Rtanj i planine Ozren, poznate kao pluća Sokobanje, zbog zelenila i šuma, te jako zdravog vazduha koji ima blagotvorno dejstvo na organizam.

Iako počiva na zdravstvenom turizmu, zbog bogatstva lekovitih voda i izvora, Sokobanja ima značajno razvijen i rekreativni turizam.

Zaokupljeni gradskim životom, sveopštom brzinom življenja pod stresom u gužvi i zagađenoj sredini, turisti u Sokobanju kreću tražeći neophodni činilac srećnog života- mir, da im okrepi dušu i telo.

Ovde ih čeka raskošna priroda, sladak vazduh, spokojstvo, usporeno vreme, ukusna prirodna hrana, ljubazni domaćini i niz sadržaja i aktivnosti, čime mogu oplemeniti svoj boravak i uživanje učiniti nezaboravnim.

U Sokobanji postoji mnogo parkova. U samom centru je gradski park, a šetnjom od pet do deset minuta već se može stići do najbližeg parka Banjica gde protiče čista planinska reka Moravica.

Na plažama Moravice: Župan, Šes kace, Džentlmen i dr. tokom letnjih meseci osvežavaju se u jako hladnoj vodi, kako meštani tako i turisti.

Pored letnje pozornice, gde se održava Kulturno leto Sokobanje, zagarantovan je zdravi užitak i čišćenje pluća u hladu borove šume parka Borići.

Nedaleko je i veliki park- šuma Čuka 2 odakle se pruža fantastični pogled na Rtanj.

Rtanj je mistična planina koja svojim postojanjem privlači pažnju odvajkada. Obiluje lekovitim biljem gde se bere i čuveni sokobanjski Rtanjski čaj, dok sam uspon do vrha od 1564 metra predstavlja posebnu avanturu i svojevrsni doživljaj za nešto aktivnije turiste.

Ozren sa mnogo livada, izvorišta i šuma ima puno divnih izletišta, a najpopularnija su Grudno i Očno koji su ujedno i lečilišta Sokobanje.

Grudno je poznato zbog bisera Ozrena, a to je fascinantni vodopad i od 1948. godine zaštićeni spomenik prirode- Ripaljka. Ovde voda, kako meštani Sokobanje kažu, ripa ili skače u dužini tj. visini od 11 do 15 metara.

Očno je poznato po negativnim jonima u vazduhu i zagonetnoj ljubavnoj steni nasred livade, gde su se po predanju nekada voleli čučuk- Stana i hajduk Veljko.

Potom su tu i prelepi izvor Šopur, očaravajuća šuma Vlasina itd.

Ozren ima uređene staze i izletišta, pa je dobra opcija za celodnevni užitak, posetu manastiru Jermenčić, kampovanje, roštiljanje, biciklističke ture, hajking ili paraglajding.

Najpopularnije izletište Sokobanje na samo dva kilometra od centra jeste Lepterija, sa svojom ljubavnom legendom, pećinama, izvorima, crkvom Presvete Bogorodice i zanimljivim spiritualnim detaljem- likom Bogorodice u steni. Tu se nalazi i neizostavni predah- najneobičniji restoran u pećini.

Putem uz reku nastavlja se i stiže do utvrđenja starog grada Sokograda, odakle se pruža moćni pogled. Sokograd je simbol Sokobanje o kome se još premalo zna.

Pored prirodnih lepota Sokobanja može da se pohvali i manifestacijama. One su poslednjih godina razlog dolaska i zaokupljaju sve veću pažnju turista. Najstarija je Prva harmonika. Poznate su i jako posećene još i Zlatne Ruke, Sv. Jovan Biljober, Greenheart festival i mnoge druge…

Za sve one koji se bave lovom i ribolovom, kao i sportovima na vodi, pravi raj je Bovansko jezero, a za ostale sportove tu su košarkaški, fudbalski i teniski tereni, koji su na raspolaganju tokom cele godine, dok je za zimu odnedavno predviđeno klizalište i sankalište za decu.

Turističku ponudu Sokobanje upotpunjuju Akva park, spa centri i hoteli sa otvorenim i zatvorenim termomineralnim bazenima, koji su u zadnje vreme dosta uticali na razvoj vikend turizma i zimskog turizma.

Najnoviji trend u Sokobanji predstavlja razvoj etno turizma. Tako su sokobanjska sela poput Vrmdže, Jošanice, Vrela, Sesalca i Milušinca postala velika turistička atrakcija zbog svoje prirodno odgajane hrane, čarobnog etno ambijenta i prirodnih specifičnosti, dok je, na primer, vrata turizma Čitluku otvorio obnovljeni stari etno mlin. Ovaj šarmantni etno kutak predstavlja kratki predah i svojevrsni mini muzej gde se pored ostalog starog oruđa i sprava može videti i jedinstvena stogodišnja vlačara za vunu.