Foto: https://www.pirotskapeglana.rs/
Sajam peglane kobasice u Pirotu održaće se 28. i 29. januara, a Pirot će nakon dve godine pauze, zbog pandemije korona virusa, opet biti domaćin svim gurmanima. Pored jedinstvene peglane kobasice na sajmu će svoje proizvode izložiti i proizvođači sira, kačkavalja kao i prozvođači vina.
“Pirot će opet biti domaćin svim gurmanima i ljubiteljima jedinstvenih gastronomskih specijaliteta, kakvi su pirotska peglana kobasica, beli sir i kačkavalj i mnogi drugi”, navodi se na sajtu Turističke organizacije Pirot.
Kako su dodali, sajam se i ove godine održava na staroj adresi, sportska hala KEJ, Takovska bb. Kapije Sajma otvaraju se 28. januara od 10.00 časova.
Radno vreme Sajma peglane za posetioce, 28.01.2023. ( 10.00 – 18.00 ), nedelja 29.01.2023. ( 10.00 – 17.00 ).
“Biće 40 izlagača peglane kobasice, a pored vinarija i mlekara, na sajmu će se naći i suveniri sa motivima pirotskog kraja i bogat kulturno umetnički program. Dodjite da uživamo u jedinstvenim pirotskim specijalitetima”, poručili su iz Turističke organizacije Pirot.
Kako se navodi na zvaničnom sajtu https://www.pirotskapeglana.rs/ peglana kobasica, zbog tradicionalnog načina proizvodnje, proizvodi se jednom godišnje. Najveći uticaj na početak proizvodnje imaju klimatski uslovi. Zrenje treba da počne sa prvim mrazom u godini, što je očekivano sredinom novembra, odnosno početkom decembra, i traje dva meseca.
Karakteristično je da se koristi meso starijih grla, junadi, ovaca i koza, koje ima intenzivniju boju i čvršću teksturu, što je posledica veće količine mioglobina, a takodje i kolagena.
Meso koje se koristi je isključivo prve i druge kategorije, što govori u prilog vrsnog kvaliteta finalnog proizvoda. Od dodataka, se izmedju ostalog, koristi i ljuta reckava paprika koja je jedna od prepoznatljivih proizvoda pirotskog kraja.
Proces peglanja je verovatno počeo da se primenjuje zbog istiskivanja vode iz kobasica. Razlog za to se verovatno nalazi u činjenici da je do klanja koza dolazilo i krajem zime. Naime, ukoliko bi do klanja životinja došlo krajem zimskog perioda, visoke temperature su onemogućavale dobijanje bezbednog proizvoda, pa su se ljudi verovatno stotinama godina unazad dosetili fenomenalnog rešenja kako bi ubrzali proces sušenja i počeli su peglati kobasice, što predstavlja jedini logičan razlog primenjivanja postupka peglanja.
Postoje i podaci koji povezuju Tatare sa karakterističnim oblikom kobasice, naime, kobasice su tada poprimale karakterističan oblik jer su ih vojnici u svojim pohodima stavljali ispod sedla. Tehnološki postupak proizvodnje pirotske peglane kobasice se u odnosu na ostale vrste tradicionalnih fermentisanih kobasica razlikuje pre svega po izboru sirovine, karakterističnom procesu “peglanja”, čime se postiže specifičan oblik kobasice, kao i izostanku procesa dimljenja koji se primenjuje u proizvodnji gotovo svih tradicionalnih fermentisanih proizvoda na našim prostorima.
Pogledajte i promotivni video sajma:
Pročitajte i Ostavio posao u vojsci da bi čuvao ovce na Staroj planini. Sada njegovo stado broji 160 ovaca..