„Ni jedna planina i ni jedan planinski vrh u Srbiji ne čine tako dubok utisak na promatrače kao Rtanj sa Šiljkom. Njegov glavni masivan greben mirno se diže sa široke podloge, gorostasan i završava se skoro pravilnom kupom Šiljka. U njemu je združena mirnoća, veličina i simetrija.“
Ovako čuveni srpski naučnik Jovan Cvijić opisuje sopstveni doživljaj Rtnja. Nesumnjivo dirnut neverovatnom planinom, Cvijić još ističe:
„Dižući se veličanstveno iznad okoline, izolovan, on vlada okolinom i izgleda kao vođa i znamenje okoline. Ima u njemu individualnog i imponirajućeg, kao u velikim ličnostima.“
I zaista, na istoku Srbije, između Sokobanje i Boljevca, najednom kao da niotkuda iz zemlje izranja veličanstveni Rtanj.
Pripada Karpatskim planinama, a njegov najviši vrh Šiljak od 1564 metra, predstavlja fenomen kraškog reljefa.
Jedinstveno biljno bogatstvo
Od 2018. godine Rtanj je proglašen Specijalnim rezervatom prirode od strane države. Odlikuje se bogatstvom stena koje potiču iz različitih geoloških perioda, a specifični oblici reljefa uslovili su nastanak bogatog i jedinstvenog sastava flore i faune na Rtnju.
Na ovim prostorima opstaju vrste iz ranijih perioda nastanka, autohtone, endemske, kao i ugrožene vrste. Prema zvaničnim podacima, čak 18% ukupne flore Srbije raste samo na Rtnju, a tu živi i 45% ukupne faune ptica naše zemlje.
U oraganizaciji Turističkog centra Sokobanje svake godine uoči 7. jula bude letnji uspon na Rtanj. Tada se okviru manifestacije Sv. Jovan Biljober okupljaju strastveni travari, zaljubljenici u prirodu i drugi posetioci.
Svi su već čuli za najpopularniji brend sa ovih prostora- Rtanjski čaj. On se ovde bere, a poznat je po sjajnim lekovitim moćima i blagotvornom dejstvu na organizam.
Šiljak pravi izazov za planinare
Visina Rtnja odvajkada biva izazov planinarima koji, kako kažu, ni sa čim ne mogu uporediti osećaj osvojenog vrha. Međutim, vodiči i oni iskusni preporučuju da treba uvek biti obazriv pri usponu na Rtanj. Zbog nedovoljno istraženih delova planine koja je puna vrtača, jama i podzemnih izvora, važno je kretati se utabanim stazama, pogotovu ukoliko se nedovoljno poznaje teren.
Najfascinantniji i najposećeniji godišnji usponi na Rtanj jesu tzv. Božićni uspon i Vidovdanski uspon. Tada se stotine planinara raznih planinarskih udruženja iz zemlje, a i šire, nađe na istom mestu.
Božićni uspon je, naravno, zbog samog vremena odigravanja zahtevniji. Potražuje punu planinarsku opremu, dobru kondiciju i zdravlje, ali svaki napor nestaje prilikom osvajanja vrha, jer je zbog zimskog pejzaža ovaj doživljaj jedinstven.
Vidovdanski uspon je mnogo lakši, ali njegova posebnost je u tome što se odigrava u noćnim satima, pa se nakon napora prilikom uspona zora dočeka na ubedljivo najlepšem mestu.
Istina je negde tamo
Kada se u dnevnom govoru pomene Rtanj, ljudi danas kroz osmeh najpre pomišljaju na neobjašnjive pojave, legende i mitove. Takvih je priča u narodu o ovoj planini zaista mnogo. Počevši od kamenih ostataka kapele na vrhu Rtnja, razorene dinamitom u potrazi za blagom porodice Minh, preko priče o nerazjašnjenom misterioznom ubistvu vlasnika nekadašnjeg rtanjskog rudnika, pa sve do priča o tajnim pećinama koje je još Hitler otkrivao i koristio za lečenje ljudi od raka.
Ubedljivo najpopularnija verovanja čine priče o vanzemaljcima. Njima se u narodu objašnjava fenomen vatrenih lopti i magnetnih polja. Mnogi su ubeđeni da su baš oni videli leteće tanjire, pojedini raspredaju o tome u knjigama i pesmama, neki turistima pokazuju nejasne snimke i fotografije u prilog tome, dok drugi daju izjave za TV program. Priče su otišle daleko u svet. Po medijima se govorilo i da su strane ličnosti, poput holivudskih zvezda i muzičara, kao što je npr. Robi Vilijams, jako zaintrigirani mističnim pričama o Rtnju.
Vrhunac svega bio je 2012. godine kada se uveliko najavljivao smak sveta. Tada je ogroman broj ljudi iz zemlje i regiona spas i zaštitu od apokalipse potražio upravo pod ovom planinom. Verovalo se da je piramida načinjena od strane vanzemaljaca.
Smeštajni kapaciteti bili su prezauzeti, tražilo se mesto više u vikendicama i domaćinstvima, a meštani su se radovali novoj vrsti turizma i uspeli da zarade nešto novaca.
Da li zbog misterije ili pak zbog prirodnih lepota, ne zna se pouzdano, ali jedno je ipak sigurno- veličanstveni Rtanj baš nikoga ne ostavlja ravnodušnim.