Više od 2.500 fotografija stradalih i nestalih tokom rata na Kosovu i Metohiji postavljeno je u Spomen- sobi u Nišu da sećaju na žrtve civile, vojnike i policajce i pruže utočište njihovim porodicama. Mesto gde će moći da se okupe i sete svojih najmilijih u nadi da će odgovorni za njihovo stradanje biti pronađeni i kažnjeni.
“Ovde su slike žrtava civila, vojnika i policajaca, kidnapovanih i ubijenih od 1998. do 2014. godine od strane OVK i NATO agresora. Slike će vam reći ono što mi nećemo stići da kažemo, slike govore istinu. A istina je da je nad našim najbližima počinjen zločin. Mi, porodice žrtava, čekamo pravdu više od četvrt veka, to možda zvuči mnogo, ali nama se čini kao da se to desilo juče. Ovu Spomen-sobu smo dugo želeli da otvorimo, kako bi prikazali istinu zato želimo da se zahvalimo i gradonačelnici Niša koja nam je pomogla u tome i stala uz nas”, rekla je Snežana Zdravković, ćerka otetog i ubijenog Tomislava Markovića i sestra otetog i ubijenog Novice Markovića.
Ona se je obratila okupljenima u ime Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji i dodala da će Spomen – soba biti otvorena za sve porodice žrtava, građane Niša i cele Srbije i svih ljudi koji žele da odaju počast žrtvama koje su svoje živote dali za otadžbinu.
Majka čiji je sin nestao 18. juna u Peći 1999. godine kazala je da je njen sin bio rezervista, ali da je u trenutku kada je nestao bio u civilu.
“Poveli su njega i još trojicu drugara navodno da rade ze neke Italijane. Jednog su pustili i rekli da je mnogo mlad. On je posle ispričao da su kidnapovani i da su u Domu JNA, ali nije bilo šanse da dođemo do njih”, kazala je Svetlana Jocić majka nestalog Dušana.
Zahvalnicu je gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski uručila Milanka Remištar čiji je sin Nenad nastradao 1999. godine. O njoj i sudbini njenog sina pre mnogo godina pisala je i izveštavala i sama gradonačelnica, koja je tada bila novinar RTS-a. Sećanje na taj događaj i borbu majke Milanke da sazna gde joj je kidnapovani sin, rasplakao je i samu gradonačelnicu.
“Ovo sada majčinski govorim, a bila sam svedok tome na koji način je ona kao majka tražila svoje dete, a nije ga našla. Našla ga je posle mnogo godina, kada ga je sahranila. Ovo je bila naša moralna obaveza da ljudima, porodicama, kojima ne možemo, naravno, na ovaj način da nadoknadimo žrtve, ali da kažemo svim ovim ljudima na fotografijama, a njih je dve i po hiljade, da ih nismo zaboravili. To je obaveza naša prema porodicama svih ljudi koji su stradali na Kosovu i Metohiji, a da neki zločinci ni danas nisu pronađeni, niti se znaju njihova imena, a znamo da je država Srbija uradila sve što se od nje tražilo, samo da se pravda zadovolji. Ovu prostoriju Grad je opredelio za Udruženje kidnapovanih i ubijenih, da se porodice ovde sete svojih u nadi da će im ovo makar malo ublažiti bol. Verujem da ćemo sve ljude uspeti da ih uputimo da dođu da vide kolika je bol porodica nastradalih, ali i svih nas, jer ovi ljudi su tada, 1998. 1999. godine čuvali našu slobodu”, rekla je Sotirovski.
Ona je dodala, da je grad jednom bulevaru dao naziv “Heroji sa Košara”, da će jedan veliki kružni tok koji izlazi na taj bulevar biti opremljen jednim velikim jarbolom i srpskom trobojkom koja će se vidi sa koridora 10 , kao i da će postaviti tzv.granični kamen na tom kružnom toku sa prvim godinama kada su prve žrtve ubijene i kidnapovane 1998. i 1999. godine.
Spomen- soba je otvorena u Voždovoj ulici broj 7.