Zbirka priča na timočko-prizrenskom dijalektu “Priče duše” autorke Hermine Zlatanović iz Pečenjevca, dostupna je čitaocima koji pre svega mogu da razumeju južnjački jezik, temperament, običaje, ponašanje, a povrh svega – dušu.
Hermina duže vreme objavljuje priče na svom Facebook profilu i izaziva reakcije među publikom pretežno sa juga Srbije, ali i lingvistima i ljudima koji se bave običajima i tradicijom. Njene priče su univerzalne, one govore o običnim ljudima i njihovim odnosima, patrijarhatu i uspomenama koje većina ljudi nosi iz kuća svojih predaka.
“Priče duše” je, objašnjava autorka, zbirka sa oko 60 priča na dijalektu, nenaslovljenih i tematski vezanih – što razdobljem o kome govore (sedamdesete i osamdesete godine prošlog veka), što mukom takozvanih marginalaca, seljaka, siromašnih, poniznih, ali ljudi sa dušom od neba većom.
„Vrnu se, odma, istu noć, al’ me tatko ne teja: “za koje? što te udarija?! neću kuću da mi seiriš, ti li si mislejala da će te za ukras čuvav? zna se kude ti je mesto. da ćutiš i da usta ne otvaraš!”, ukači me u kolska kola i vrnu tam’ kude sam se odala. Muž me pred njega utepa što sam begala. Tatko reč jed’n ne reknu, no sedoše da si pijev i meziv i od domaćinske rabote orativ.“
Posebno značajno mesto u Hermininom pripovedanju zauzima ono što se danas najčešće naziva ženskim pitanjem, piše u recenziji knjige psihološkinja Ljiljane Jović.
“Na književnoj sceni naše i susednih država pojavile su se poslednjih godina sjajne spisateljice koje oštro, jasno, brutalno, ubedljivo ukazuju na sveprisutan problem rodne neravnopravnosti i nasilja nad ženama. Recimo, Rumena Bužarovska nam daje slike iz Makedonije, Milica Vučković iz Srbije, Lana Bastašić iz Bosne. Sve pišu sjajno, dobijaju nagrade, prodaju tiraže i tiraže svojih knjiga i sve nas zapravo šokiraju kad nam kroz prikaze svakodnevice, običnih života njihovih običnih junakinja osveste koliko su neravnopravnost, diskriminacija i nasilje obični, svakodnevni, sveprisutni. Hermini Zlatanović je mesto uz njih. Tu sliku koju ove mlade žene kao po dogovoru slikaju ona savršeno dopunjuje prikazom života žene na jugu Srbije. Ne ulepšava, ne ublažava, prenosi ono što smo od svojih baba uz kafu slušali. I ostavlja nas sleđene, zamrznute užasom istine iz naše prošlosti i zapitane koliko je tako nešto ostalo samo u prošlosti” Jovićeva dodaje da je “Pričama duše” mesto uz klasike srpske književnosti, poput onih koje je pisao Bora Stanković.
“Ja sam sa juga Srbije, južnjački dijalekt je i moj dijalekt i ne mogu da procenim da li bi onima koji ga ne poznaju bilo preteško da čitaju i razumeju ovu knjigu. Ono što, međutim, znam je da je ovo izuzetno značajno delo za nas koji govorimo tim dijalektom. I da svako od nas sa juga mora da napravi mesto na svojoj polici za “Priče duše” tik uz “Koštanu“ i “Nečistu krv“” dodaje Ljiljana Jović.
Prvu knjigu priča Hermine Zlatanović objavila je Galaksijanis iz Niša, a autorka već najavljuje sledeću.
“To su povezane crtice sa Facebook-a, i kreću se od detinjstva, kroz zrelo doba do starosti, tako da nalikuju na roman, što u budućnosti imam u planu za pisanje. Za sada, materij za još jednu zbirku priča na dijalektu je pripremljen, kao i za zbirku na književnom jeziku. Te crtice (na književnost) nisu vezane, i imaće svoje naslove”, dodaje autorka.
Zbirka je promovisana 6. oktobra u Domu kulture u Pečenjevcu, a može se naručiti kod autorke.