Nišlijka poreklom iz Palestine Julija Hvojtar, upisala je Medicinski fakultet sa 17 godina, a završila ga je šest godina kasnije, malo pre roka, i to prosečnom ocenom 9, 3. Ona se tako upisala u istoriju Medicinskog fakulteta u Nišu dugu više od 60 godina, kao najmlađi doktor medicine.
U razgovoru za SE serbianews ona kaže da su svi ciljevi ostvarivi, ukoliko se postave na pravi način i ako se napravi dobra organizacija. Baš tako je, kako nam otkriva, izgledao i njen put do uspeha.
“Studiranje je dug proces i crpi, kako psihičku, tako i fizičku energiju, tako da je deo uspeha i odmor, ali umeren, jer je bitno biti konstantan ka cilju. Cilj sam jasno definisala na nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou, kako bih se lakše organizovala i uskladila obaveze sa društvenim životom, koji je, podjednako važan, obzirom na to da se danas neretko dešava da ljudi ulaze u depresivne faze zbog jednoličnosti posla”, priča nam ona.
Julija dodaje da je za uspeh jednako bitno odabrati posao koji volimo, jer je to krucijalni izvor motivacije. Pre nego što je izabrala svoj životni poziv, dobro je razmislila. Školovala se u Palestini, Kataru, ali je na kraju odabrala da svoj dalji put nastavi u Srbiji, odnosno Nišu-rodnom gradu njene majke.
“Sa 5 godina pošla sam u školu u Palestini, odakle je moj otac. Zatim sam se preselila u Katar, gde sam se školovala na arpaskom i engleskom jeziku. Srednju školu završila sam u Novoj Varoši, gde moji roditelji danas rade, takođe kao medicinari. Tata je specijalista opšte i magistar endokrine medicine, a majka je fizioterapeut”, priča nam Julija.
Ističe da Srbiju voli pre svega jer joj pruža slobodu življenja i sigurnost.
“Bila sam peti razred kad sam došla u Niš, kada sam počela školovanje. S obzirom na to da sam iz lekarske porodice, ta ljubav prema medicini je od malih nogu postojala i uvek mi je bio cilj da se bavim ovim humanim poslom i da jednog dana postanem koleginica mojim roditeljima”, rekla je ova mlada doktorka.
Ona ističe da je za ovakav uspeh bilo potrebno dosta odricanja, što mladima često teško pada, ali da je na to bila spremna.
“Talenat je koristan, ali mnogo bitnije je samo vežbanje, trud i upornost. Svako ko je uspešan je svestan odgovornosti i težine zadatka, mora biti samokritičan, ali ne preoštar prema sebi. Sve je normalno i svi smo prošli kroz neprespavane noći pred ispite, kroz neuspehe, nekolegijalnost, ali treba držati fokus na lepšim stvarima kojih ima više. Rekla bih da su studije vid prelaza u “odrasli svet”, gde moraš shvatiti da se sam boriš za sebe, da prihvatiš samoinicijativu i pokazeš profesorima da ti je stalo da naučis nešto od njih. Medicina je zahtevna i ja sam dobro znala koliko traži odricanja, pa sam bila spremna na to”, odlučna je ona.
Upisala je Medicinski fakultet na opštem smeru i završila ga u rekordnom roku, ali je velike uspehe beležila i tokom studija, te je dobitnik brojnih nagrada. Imala je nekoliko učešća na Biomedicinskom kongresu studenata na Kopaoniku, a praksu je radila na Neurohirugiji. Tokom školovanja usavršavala je srpski jezik, a kod kuće je sa roditeljima vežbala i arapski koji joj je takođe maternji. Budućim medicinarima Juilja poručuje da nikada ne odustaju od ciljeva, da ništa nije toliko teško ukoliko se napravi dobar plan, a da, pre svega, ne zaborave da je lekar uvek lekar i kada je u mantilu, na ulici ili u prodavnici.
“Konkretno budućim medicinarima bih savetovala da ne idu slepo za zvanjem, jer se iza belog mantila nalazi mukotrpan i doživotni rad, odgovornost za ljudski život i van klinike, kada nas zadesi takva situacija gde god da se nalazimo. Učite sa razumevanjem i pacijentima pristupajte kao najrođenijima”, poručuje ova mlada doktorka.
Ona planira da nastavi studije i upiše specijalizaciju na hirurgiji, za koju kaže da je u tesnoj vezi sa slikarstvom. Julija kaže da je u Palestini poslednji put bila 2012. godine, jer je zbog granica koje su nepristupačne zbog ratnog stanja i velikih listi čekanja, odlazak u rodnu zemlju otežan. Želja joj je, kaže, da ode i poseti rodbinu njenog oca i priseti se davnih vremena kada je živela tamo.
Pročitajte i Nišlija napisao udžbenik za osnovce u Kini! Iliji trebalo samo dve godine da napiše knjigu, a već je ušla u kineske škole.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
