Da se zdrav život ne kosi sa digitalnim okruženjem i da mogu zajedno da doprinesu boljoj formi, pokazao je tim studenata i srednjoškolaca iz Niša koji je za ovogodišnju “KreNi” konferenciju osmislio aplikaciju koja meri korake i postavlja pred korisnika brojne izazove koji doprinose zdravijem i kvalitetnijem životu. Tema ovogodišnje konferencije bila je “Slow culture vs Metaverse”.
Već osam godina mlade i talentovane Nišlije predstavljaju svoje ideje i promovišu ih na “KreNi” konferencijama. Ove godine takmičari nisu imali lak zadatak, trebalo je da “pomire” digitalno okruženje i potrebu da se uspori.
Laureati ističu da su osmisli aplikaciju “StepNI” koja može da zadovolji potrebe savremenog čoveka.
“Poenta aplikacije je da meri naše korake i daje nam određene izazove, te na osnovu pređenih izazova korisnici dobijaju popuste u pojedinim partnerskim radnjama. Teško je usporiti, ali se mi trudimo da smanjimo zagađenje, da nateramo ljude da se aktiviraju, da više hodaju i manje vremena provode u automobilu ili gradskom prevozu, uživaju u prirodi, poboljšaju zdravlje i samim tim uštede” , naglašava kaže Teodora Đurović, jedna od članica pobedničkog tima.
Tim kretivaca koji je razvio pobedničku ideju činili su: Petar Stojanović i Andrej Gavrilović, učenici ETŠ “Nikola Tesla”, Teodora Bogdanović, učenica Gimnazije “Bora Stanković”, Pavle Vučković i Teodora Đurović, studenti Ekonomskog fakulteta i Anđela Božić, studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Pobedinička ideja je nagrađena sa 1.000 evra.
O najboljoj ideji odlučivao je žiri u sastavu: Jelena Preradović Stevanović, menadžer održivosti i internih komunikacija u Filip Morisu, Milan Ranđelovic, direktor Naučno tehnološkog parka u Nišu i Bojana Pejčić, projektna menadžerka Kancelarije za mlade u Nišu.
I ove godine posao su radili sa uživanjem, jer su učesnici još jednom pokazali da je Niš pun talenata koji znaju da spoje zdravo i korisno.
“Sve ideje su bile jako dobre, ali je pobednički tim je imao najzaokruženiju ideju. Oni su najbolje promislili o ideji, pokrili sva suštinska pitanja i prezentovali nam je. Njihova ideja se izdvojila i po tome što je održiva odnosno što od nje cela zajedica može imati korist“, objasnila je članica žirija Jelena Preradović Stevanović.
Pobednici su proglašeni na zatvaranju, a pre toga su četiri dana pokušavali da zajedno sa predavačima odgovore na izazove koje savremeni svet sa sobom donosi.
“Trudimo se da iz godine u godinu unapređujemo program, jer smo primetili da mladi prepoznaju KreNI konferenciju kao alat koji njima pomaže da budu aktivni u svojoj zajednici. I ove godine smo okupili predavače iz različitih evropskih i svetskih zemalja koji sa mladima rade na rešavanju nekih lokalnih problema kroz aktuelne teme kao što je ovogodišnja, a to je da pomirimo o digitalno okruženje i potrebu da usporimo”, rekao je Aleksandar Stamenković, ispred KreNi konferencije na otvaranju.
Roberto Činkota, direktor Italijanskog insituta za kulturu u Beogradu, čija je zemlja bila domaćin prošlogodišnje konferencije, kaže da su ovakvi događaji važni za mlade koji razvijaju ideje i kreativnost.
“Moramo na neki način da pomirimo ova dva različita sveta. Činjenica je da sa jedne strane savremeno društvo nameće taj ubrazni ritam, ali uprkos svemu tome mi smo ljudska bića i moramo da pronađemo način gde ćemo raditi kako u oblasti kulture tako i u svim drugim oblastima i da poštujemo i ritam koji nam nameće sama priroda, ali i ove nove pristupe, što je i tema ove konferencije”, rekao je Činkota.
Da podsetimo, KreNI je jedan od najuticajnijih festivala kreativnosti u jugoistočnoj Srbiji, koji okuplja inovativne kreativne profesionalce i stručnjake iz celog sveta sa idejom – stvaranja prostora za kreativne mlade ljude da razvijaju onakvo društvo u kakvom žele da žive.
KreNI doprinosi osnaživanju mladih ljudi i njihovom uključivanju u mapiranje i rešavanje izazova u okruženju.
Pročitajte i Mladi ambasadori već deceniju menjaju grad na bolje.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
