“Kolekcija zubuna Zavičajnog muzeja Knjaževac” iz XIX i prve polovine XX veka, otvorena je u Galeriji centra za kulturu Majdanpek 10. 2. tekuće godine. Autor izložbe je Jelena Kurtić, kustos etnolog Zavičajnog muzeja Knjaževac.
Jelena Kurtić za SE serbianews otkriva šta predstavlja ova izložba:
“Izložba “Kolekcija zubuna iz zbirke Zavičajnog muzeja Knjaževac”, sa bogatim etnografskim materijalom, ima za cilj da prikaže izbor iz tradicionalnog života stanovnika Knjaževca i njegove okoline. Predmeti koji su ovom prilikom izlagani riznica su bogate kulturne tradicije i nezamenljivi izvor saznanja životnih prilika iz naše prošlosti”.
Na osnovu samih predmeta, koji su katološki obrađeni, kao i uz korišćenje stručne literature, kako objašnjava naša sagovornica, analizirana je cela kolekcija zubuna Zavičajnog muzeja Knjaževac, pri čemu je dat kratki prikaz načina odevanja u ovom delu Srbije u XIX i prvoj polovini XX veka.
“Tokom 40 godina, koliko postoji naš muzej kao samostalna ustanova, zbirke su se bogatile raznovrsnim materijalom. Nažalost, nemoguće je sve te predmete izložiti u okviru stalne postavke. Izložbe ovakvog tipa pružaju nam mogućnost da posetioce upoznamo sa predmetima koje čuvamo u našim depoima i pružimo im širu sliku o našem kulturnom nasleđu”, objašnjava autorka izložbe.
Kolekciju čini 22 predmeta, koji su nabavljani u periodu od 1972. do 2018. godine, a na ovoj izložbi prikazano je 16 predmeta.
“Zubun je jedan od prvih etnografskih predmeta koji su pristigli u naš muzej, što je jedan od razloga zašto je bio predmet ove izložbe. Zubun je gornji odevni predmet tipa dugog prsluka, koji je najčešće bio bez rukava, spreda celom ivicom razrezan i različite dužine, od belog sukna. Korišćen tokom cele godine, i leti i zimi, neosporno praktičan, privlači pažnju istraživača XIX i XX veka i predstavlja jedan od najreprezentativnijih odevnih predmeta u srpskoj narodnoj nošnji. Zubun je jedan od najstarijih odevnih elemenata na južnobalkanskom prostoru, kao i u srpskoj narodnoj nošnji, posebno u strukturi ženskog odevnog obrasca”, kazala je Kurtić.
Zubun se izrađivao od domaće vunene tkanine, tj. sukna, pretežno bele boje, mada ga ima i u crnoj, modroj, crvenoj i zelenoj varijanti. Po načinu izrade, kako kaže, pre svega je deo ženske domaće radinosti, ali i umeća seoskih i gradskih majstora. Nosio se sa košuljom, ili u kombinaciji sa gornjim kraćim ili dužim predmetima, kao što su haljina, jelek i gunj.
Kada se govori o Knjaževačkom kraju, bitno je istaći da se ovde izdvajaju 3 antropo- geografske celine: Timok, Zaglavak i Budžak. One se razlikuju u pogledu privređivanja, običajne prakse, ali i nošnje.
“Tradicionalna nošnja u okolini Knjaževca, svojom specifičnošću i posebnim razvojem, poznata je u dva tipološka oblika: nošnja Timoka i Zaglavka i nošnja oblasti Budžaka. Uz neposredno prisustvo seoske nošnje razvijala se građanska nošnja. Zubun se u ovim oblastima veoma razlikuje, što ga čini još zanimljivijim za istraživanje”, naglašava kustos.
Prema rečima etnologa, u timočko- zaglavskim oblastima zubun je još poznat i kao “ćurdija” ili “ćurde”. Izrađen je obično od belog sukna, a karakteristično za ove krajeve, bio je ukrašen bogatim vezom. Ivice su optočene crnim gajtanom, a mestimično je aplicirana i crvena čoha, kao i rese “kitke”, od crne i crvene vune. Vezle su ih i nosile devojke i mlađe žene.
“Naročito se pazilo da svadbena ćurdija bude što lepše izvezena. Interesantna je i pojava kraćih i dužih resa, kao i pojava kićanki, ali i pamučnih tkanina u izradi u ukrasu zubuna u oblasti istočnobalkanskog korpusa. Bogato izveden vez rađen je uglavom u vidu cvetnih stilizovanih formi kroz geometrijsku ornamentiku, krug i krst sa pratećim simboličkim značenjima”, objašnjava Jelena.
Kako otkriva, ukras izveden na zubunu može se smatrati statusnim simbolom, ali je svakako novijeg porekla. Motivi u crvenoj boji rađeni su zbog verovanja da ona odbija uroke, zle poglede, da štiti od demona, simboliše zdravlje i borbenost.
“Zban” ili “zaban” u Budžaku jednostavnijeg je izgleda, najčešće jednobojan, ukrašen minimalnim vezom. U predelu grudnog izreza ukrašava se sa dva, tri reda gajtana najčešće crne, bordo ili žuto oranž boje, kakva je i optoka duž ivica i prorezanih džepova”, opisuje Kurtić.
Nosile su ga i mlađe i starije žene. Krojen je sa suženim strukom i zvonasto proširenim skutima, a u gornjem delu grudnog otvora je srcoliki izrez. Izrađivan je od jednobojnog svilenog satena ili od kadife braon, crne, modre, zelene i crvene boje.
Dok je zbun “ćurdija” u oblasti Timoka bio u upotrebi do kraja XIX veka, u Budžaku se “zaban” zadržao sve do sredine XX veka.
“U gradskoj nošnji, umesto starih zubuna, mlade i udate žene počinju da nose zubune i jeleke, koji su izrađivani od različitih vrsta materijala: sukna, čoje ili svile. U velikoj meri prisutni su orijentalni elementi u vidu ukrašavanja”, govori Jelena Kurtić
U drugoj polovini XX veka, pod uticajem i razvojem gradske kulture zubun je zamenjen novim oblicima odevnih predmeta.
Ova izložba je realizovana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i biće otvorena do 10. 3. tekuće godine. Za posetioce je prvi put otvorena novembra 2019. godine u galeriji Zavičajnog muzeja Knjaževac. Pre izlaganja u Majdanpeku izložba je gostovala u Narodnom muzeju u Zaječaru, Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru i Muzeju u Kikindi.