Beskrajno daleka za trapave korake ljudi dvadeset i prvog veka, rođena u dubinama praokeana, isklesana rekom Jelašnicom, ukrašena endemskim vrstama flore i faune, Jelašnička klisura jezikom vetra šapuće o drevnim tajnama i mami one čije noge još pamte snagu surovih predaka da smelo pogledaju u njene ponore, sa njenih vrhova ispuste iz grudi krik slobode, ponosa i kažu jedno veliko DA svemu onome što nas čini jačima.
Krenete li petnaestak kilometara od Niša, a samo tri od Niške Banje, naći ćete je u zagrljaju dva sela: Čukljenika i Jasenice, na drumu kojim su još Rimljani marširali (Via Militaris), zatim Turci lutali i napokon Srbi pronašli sebe. Stene i dalje pamte tragove brojnih naroda i savremenom oku nerazumljivim simbolima prenose poruke iz davnina.
Široka samo tridesetak metara, ona će rasti pred vašim zapanjenim pogledom dok se borite sa odlukom da li se prepustiti hedonizmu i ostati u podnožju kraj hladne rečice koja prijatno žubori, pronaći mesto u hladu kraj ulaza u pećinu i povremeno okretati meso na roštilju, dok pijuckate neko osvežavajuće piće, ili prihvatiti izazov prirode i otpočeti uspon do borova, što se naziru na vrhu gde vas čeka neka bolja verzija sebe.
Ukoliko volja za moći pobedi volju za zadovoljstvom i krenete ka vrhu, usput možete videti preko pedeset endemskih vrsta biljaka, od kojih je najpoznatija Natalijina ramonda, “biljka feniks”, simbol stradanja i izdržljivosti srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, koju je upravo tu 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. Josif Pančić je, nakon toga, ovde otkrio i srpsku ramondu, kao potpuno endemsku podvrstu ove biljke. Obe biljke preživele su poslednje ledeno doba i njihova drevnost i lepota ne prestaju da impresioniraju.
Podignete li pogled sa tla možete ugledati ponosni let surog orla, koji vlada ovim carstvom sa još desetak drugih vrsta ptica, koje danas smatramo ugroženim. Živopisnost i magiju pejzaža upotpunjuje prisustvo preko sto vrsta leptira čije, naizgled nasumično kretanje podseća na poteze četkicom vođene drevnom nevidljivom rukom.
Što se tiče morfologije tla, u klisuri se nalaze dolomitski stubovi (Inatovac i Zdravački), zupci (Čukljenički zub) i čučavci (Čuči kamen). Prisutne su i eroziono-denudacione forme kao što su prozorci (Jelašnički i Čukljenički), koji su najveći i najlepši prozorci u Srbiji. Klisura obiluje prirodnim lepotama i vodopadima, od kojih je najatraktivniji Ripaljka.
Konfiguracija klisure idealna je za alpinizam, sportsko penjanje, kao i biciklizam. Najpoznatiji deo Jelašničke klisure, izletište “Potkapina” jedno je od izletišta u okolini Niške Banje koje turisti najčešće posećuju. Početkom avgusta u “Potkapini” se organizuje istoimeni festival muzike, igre i plesa.
Priđite ovom daru prirode sa mnogo poštovanja, jer iako je stavljena pod zaštitu kao prirodno dobro Srbije od izuzetnog značaja i svrstana u prvu kategoriju zaštite kao specijalni rezervat prirode, Jelašnička klisura mora biti zaštićena od bahatih i nepristojnih posetioca iza kojih ostaju gomile otpadaka, na čiju svest i savest ne možemo apelovati, već je potrebno svako ponižavanje ovog divnog lokaliteta strogo kažnjavati.
I ne dozvolite da vas vezuju udobnosti urbanih sredina lancima inercije, jer ključevi su tako blizu, na vrhovima Jelašničke klisure…