Iz Galaksije Ratova zvezda koja se u prečniku prostire 120.000 svetlosnih godina, čuvari mira – Džedaji sleteli su u treći grad po veličini u Srbiji-Niš. Članovi reda džedaja bore se za mir i pravdu u Galaktičkoj republici, a na zemlji ovi hrabri momci i devojke već 10 godina motivišu građane Niša na brojne akcije koje imaju za cilj da afirmišu mlade, pomognu osetljivim grupama i učine naše društvo boljim.
Osnivač Džedajskog pokreta u Nišu Miloš Antić rekao je da je osnivanju predhodila njegova potreba da “uradi nešto sa sobom”.
“Krenuo sam da se bavim sportom aktivnije, da trčim polumaratone, da se bavim meditacijom. Kada sam malo obezbedio tišinu za sebe, onda sam i imao malo vremena da razmišljam kakav nam je čovek i kakvo je ljudsko biće nama potrebno za 21 vek. Sa kojim vrednostima, navikama i ponašanjem, da bi mogli da se čujemo, razumemo, da inicijative teku fluidno, da ljudi prosto budu srećni ,a to se ne dešava. Onda sam napravio paralelu sa tom jednom misijom, na istoj misiji su i filmovi “Ratova zvezda” koji su jedni ambasadori mira. Džedaji sve vreme rade na sebi kako bi mogli da imaju jedinstvo sa prirodom, sa kosmosom, sa energijom, a sa druge strane pokušavaju da naprave mostove između onih aktera u društvu koji se ne razumeju međusobno”, rekao je Miloš za SE Serbia News.
Miloš kaže da su članovi pokreta pretežno mladi ljudi, ali da bi svako trebalo da sačuva dete u sebi.
“Pokret se uvek bavio treningom, radom sa individuom i od toga nikad nismo odstupili samo smo produbljivali i razvijali metodologije rada. Najviše sa mladima jer su oni najotvoreniji i mogu da razumeju i prime znanje dok već ljudi preko 30 godina imaju neke stavove i misle da sve znaju i misle da su odrasli što je najveća greška kod čoveka, kada shvati da je odrastao“, rekao je Miloš.
Nakon nekog vremena osmislili su Džedajkon koji oduševljeno posećuju i mladi i stari. Od osnivanja ovu konvenciju je posetilo preko 12 hiljada ljudi.
“Nešto što je nas afirmisalo u našoj zajednici jeste Džedajkon to je konvencija popularne kulture koja se bavi prevashodno gejming industrijom, filmskom industrijom, industrijom serija i modernim i kreativnim kategorijama. To je događaj na kome se okupe svi fanovi filmova, serija, igrica, svi oni koji vole da ručno prave stvari, svi koji vole da šiju kostime, da se kostimiraju i to je bila jedna nova stvar za našu zajednicu u Nišu , a ono što je nama bio cilj je da pozitivno utičemo na nišlije i da im probudimo to dečije u sebi”, kaže ovaj Džedaj.
Organizacija Džedajkona bio je prvi veliki projekat ovih mladih ljudi, nakon toga organizovali su kamp na Vlasinskom jezeru za mlade bez roditeljskog staranja u saradnji sa Centrom za porodični smeštaj kako bi osnažili mlade koji sa 18 godina napuštaju taj sistem socijalne zaštite.
“Radili smo džedajski trening, to je za njih bilo odlično jer je cilj bio da ih osnažimo. Oni sa 18 godina napuštaju taj sistem socijalne zaštite, pripremali smo ih šta posle toga“, kaže Miloš.
Kamp se pokazao jako uspešnim te su i narednih godina sproveli slične akcije, mladi koji su učestvovali u prvom kampu i sami su osnovali Udruženje koje se bavi zaštitom dece bez roditeljskog staranja što je, kako kaže Miloš, veliki uspeh.
Za vreme pandemije korona virusa, kada maski nije bilo, uspeli su da prikupe sredstva, upute javni poziv na koji su se odazvale žene koje imaju mašine za šivenje kod kuće i da dostavljaju maske u čitavoj južnoj Srbiji, svima kojima su bile potrebne. Na jednoj od poslednjih akcija prikupili su milion ipo dinara za reanimacioni sto za prevremeno rođene bebe.
“Polako gradimo tu kondiciju za davanje, kroz takve stvari se ljudi povezuju i jedni od drugih dobijaju motivaciju, jer vide da nije crno, da ljudi hoće da daju, da se uključe, da čuju i da ostanu uključeni. Kažu da je trenutno u društvu letargija, da ljude ne interesuje, da svako gleda svoje dvorište , a ono što je istina je da je zapravo nama ceo grad naše dvorište”, ističe on.
Kako je istakao mladi u Nišu, ali i generalno imaju nekoliko problema koji su primarni i koji bi morali da se da se sistematski rešavaju. Jaz generacija uvek je prisutan, ali se čini da je u poslednjim godinama prisutniji nego ikada.
“Veliki je jaz između roditelja i mladih, roditelji ne znaju kako da komuniciraju sa njima koji dolaze iz digitalnog doba, a deca isfrustrirana očekivanjima nemaju strpljenje, niti umeju da komnuciraju sa roditeljima, a imaju i jedni i drugi veliku želju da se čuju, ali ne mogu”, kaže Miloš.
Pored toga, kako smatra problem je i školski sistem koji mladima ne nudi sve ono što je potrebno kako bi se izgradili u snažne individue.
“Mladi ne uče finansijsku pismenost i nijedan predmet ih ne uči emocionalnoj zrelosti. Njima škola nije prijatelj već neko mesto gde idu zato što moraju i to im se prenosi na bitne životne odluke. Vlada jedna potpuna zbunjenost oni se pitaju koja je njihova svrha i zašto oni postoje i to je ono što ih vodi u depresivna stanja kojih nikad više nije bilo nego danas. Postoji veliki broj spoljnih uticaja kao što su društvene mreže, kao što je televizija, kao što je i društvo koje je vrlo neartikulisano sa ponašanjem i mladi nemaju vremena da izgrade svoj integritet kako bi mogli da se zaštite od spoljnih uticaja već vrlo podležu društvenim stilovima koje im namaće okruženje i to je ono što pokušavamo da promenimo”, rekao je Miloš.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
