Dušanka Botunjac, akademski slikar, primenjeni umetnik, vrsni edukator i dizajner Etno mreže Srbije, primila nas je u svom ateljeu u kome iz čarobne igre prepletanja niti nastaje drevna magija tkanja.

Budući da smo veoma zaintrigirani Vašom ulogom u inkorporiranju tradicionalnih zanata u diskurs savremene umetnosti. Možete li nam približiti umetnost kojom se bavite, tako što ćete nam opisati praktičnu stranu puta do jednog Vašeg umetničkog dela?

“Tkanje je, kao element građe, vrlo kompleksan i sadržajan pojam i sveopšte prisutan od samog početka ljudske vrste. Pri pomenu pojma tkanje, pre svega imamo asocijaciju prepleta tekstilnog prediva koje gradi tkaninu. Korišćenjem mogućnosti preplitanja niti, stvaramo različite fakture, a korišćenjem različito obojenih prediva, moguće je stvoriti ne samo zanimljivu fakturu – teksturu, već i kreativan komad visokih umetničkih vrednosti. Otuda se tkani komad od davnina smatra pravim stvaralačkim kreativnim činom tkača ili tkalje. Da bi se u procesu tkanja kreativna ideja ostvarila u potpunosti, neophodno je da izvođač dobro poznaje i vlada tehnikom tkanja, zato što je proces tkanja definisan izborom prepletaja koji uslovljava finalni izgled tkanine. Samo sprega vrhunskog poznavanja izvođačkog zanata tkanja i adekvatne kreativne ideje mogu dati željeni rezultat”.

Foto: Privatna arhiva

Šta Vas je privuklo ovom načinu izražavanja, recite nam nešto više o počecima Vaše veze sa vezom i tkanjem?

“Moji počeci bavljenja tkanjem i tapiserijom dolaze nakon završetka Škole primenjene umetnosti u Nišu, u kojoj stičem sva estetsko-likovna znanja o kompoziciji i slikarstvu, a istovremeno i sva praktično-teoretska znanja o prepletajima i principima tkanja, kao i uslovljenostima tkačkog procesa i izvođačkim mogućnostima u okvirima zadate likovne forme”.

Odakle crpite inspiraciju i ima li prostora za improvizaciju, autentičnost, originalnost, kada je reč o ovim tradicionalnim granama umetnosti?

“Prateći svoj umetnički kredo, biram kompleksniji put stvaralačkog čina da, prema likovnom predlošku, stvaram strukturu uz pomoć tankih vunenih niti, gradeći ravnu površinu finim minucioznim preplitanjem u klečanoj tehnici. Na taj način stvaram raster različitih valerskih vrednosti, grafičkim principom dobijajući iluziju volumena, a prateći figurativnu formu svojih likovnih rešenja. Moj sledeći izbor bio je izvođenje tapiserija isključivo prirodno bojenom vunom, sa minimalnim kolorističkim akcentima. Do svih potrebnih valerskih vrednosti vune dolazim kroz ponovni proces pripreme njenim vlačanjem i upredanjem. Korišćenjem vune u prirodnoj boji, svojim tapiserijama obezbeđujem beskonačnu kolorističku postojanost, čak i mogućnost pranja”.

Foto: Marko Kostić

Kakve su reakcije ljudi koji nisu imali prilike da se sretnu sa Vašim radom? Šta ih najviše zanima kada posete izložbu ili svrate u Vaš atelje?

“Budući da je moj način izrade tapiserije jedinstven i ima kompletan autorski pristup, počev od likovnog rešenja, pripreme materijala, tkanja i izvođenja do poslednje niti, ljudi obično sjajno reaguju na ono što mogu videti. Posebno mi prija taj sjaj u očima, gotovo svake osobe čiji pogled “zarobi” neko od mojih dela, tada osećam kako se nevidljivim nitima preko dela, čije mi značenje više ne pripada, spajam sa svima što u njemu uživaju”.

Da li od umetnosti može da se živi? Koliko ste zadovoljni plasmanom i prodajom Vaših dela?

“Nisam imala to iskustvo. Uvek sam živela za umetnost, retko od umetnosti. Komercijalniji pristup bio je moguć u nekim aspektima kreativnog izražavanja u vezi sa modom, naročito su torbe, koje su imale u potpunosti autorski pečat bile interesantne ljudima, ali ne može se očekivati neka značajnija dobit, jer je trud i kreativni udeo nesrazmeran ceni, koju bi naši ljudi bili spremni da plate za nešto potpuno originalno, već će se većina radije okrenuti serijskoj proizvodnji, koja je mnogo jeftinija, te kao posledicu imamo utapanje u robnim markama, bez želje da se bude drugačiji i svoj”.

Foto: Privatna arhiva

Ima li ova vrsta umetnosti budućnost? Koliko je omladina zainteresovana za vez i tkanje?

“Iako ne deluje tako, postoji energija u mladim ljudima i želja da otkriju tajanstveni svet tkanja. Tu želju podstičemo preko Etno mreže, krovne asocijacije proizvođača rukotvorina iz cele Srbije, organizovanih u zanatska udruženja i zadruge koje izrađuju autentične rukotvorine primenom tradicionalnih tehnika, čiji sam član i jedan od osnivača. Nije neophodno imati oficijelno obrazovanje, već je moguće savladati tehniku veza kroz brojne programe, udruženja i asocijacije i možda pronaći u sebi talenat za koji niste ni znali da postoji”.

Aktivno učestvujete u kulturnom životu Negotina i okoline, deo ste udruženja NEGO, možete li nam reći nešto o tome? Čime se trenutno bavite i koji su Vam planovi za budućnost?

“Udruženje NEGO nastalo je iz potrebe da, kroz specijalne radionice namenjene kreativnom izražavanju, promovišemo i učestvujemo u stvaranju kreativnog, otvorenog društva, bez predrasuda i lažnih granica. Želele smo, očuvati tradicionalne vrednosti i povezati ih sa savremenim tokovima umetničkog izražavanja. Možete posetiti našu fejsbuk stranicu i informisati se o aktuelnim dešavanjima, radionicama i konkursima, kojih uvek ima”.

Naposletku, Vaša poruka za sve one koji još uvek traže svoj put i ne uspevaju pronaći Arijadninu nit sopstvene sudbine za izlaz iz lavirinta letargije?

“Samo budite hrabri, osluškujte svoj unutrašnji glas, sledite put svoje strasti, talenta, ne dozvolite da vam seku krila, letite slobodni i srećni ka najboljoj verziji sebe”.

Neke od izložbi na kojima je Dušanka Botunjac izlagala svoja dela: Na svim Bijenalima tapiserije u Beogradu nakon diplomiranja, na svim Trijenalima tapiserije u Novom Sadu od osnivanja, na većini izložbi TISO u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu, na nekoliko Majskih izložbi u Beogradu, na Oktobarskom salonu u Beogradu 1978. godine na kome je i nagrađena, na mnogobrojnim regionalnim izložbama u istočnoj Srbiji i isti region predstavljala u inostranstvu, na mnogobrojnim izložbama u Srbiji i inostranstvu ATELjEA 61, na kojima su predstavljene i njene tapiserije iz njihovog fonda. Bila je predstavnik Srbije na izložbi “Dani Srbije u Bavarskoj”, Minhen, 1988. godina, predstavnik Jugoslavije na Svetskom trijenalu tapiserija u Lođu (Poljska) 1995. godine, predstavnik Srbije na svetskoj izložbi “Mali radovi u tekstilu”, 2002. godina.Izložbe u inostranstvu: Long Ajland – muzej Long House Rezerve, Amerika, Čikago-SOFA ( Skulpture, objects, Functional Art ), Čikago-SOFA ( Skulpture, objects, Functional Art ),Tokio, Japan – MDS/G (Issey Miyake design studio), Dubai, svetska izložba EXPO 2020 ( 2021).

Pročitajte i Kusjak – negotinsko napušteno more.

Leave a Reply

Your email address will not be published.