Doktorka Tijana Ristić iz Niša naučila je znakovni jezik kako bi razumela svoje pacijente koji ne čuju. Ona je duže vreme razmišljala da krene sa učenjem znakovnog jezika, ali je epidemija korona virusa ubrzala njenu odluku.
“Kada je krenula epidemija virusa korone, sa obzirom na to da svi nosimo maske i to dve maske. To je uticalo na moju odluku da brže naučim znakovni jezik. Tako da me je moja pretraga odvela u školu stranih jezika gde sam, upisala tečaj i završila prvi i drugi kurs znakovnog jezika”, rekla je Ristić.
Njeni pacijenti koji ne čuju su bili oduševljeni kada je doktorka počela da komunicira sa njima znakovnim jezikom.
“Mojim pacijentima je jako drago, kada dođu u ordinaciju često mi pokažu neki novi znak. Znakovni jezik je jednostavan jezik, postoje neki znakovi koji imaju višestruko značenja, da bi ih razlikovali ponekad mi i oni nešto pokažu. Postoje lokalizmi znakovnog jezika, znakovni jezik nije esperanto da se razume svuda u svetu, svaka zemlja ima donekle različit znakovni jezik. Čula sam da će Srbija raditi standradizaciju znakovnog jezika tako da je to jako pozitivno za ljude koji ne čuju”, kazala je doktorka.
Učenje znakovnog jezika ne razlikuje se mnogo od učenja drugih stranih jezika, kao i za ostale, potrebna je volja i upornost.
“Ništa nije teško da naučite ako to želite. Kada pitate nekog koliko je teško da nučite kineski ili engleski jezik tako je isto i sa znakovnim. Ako želite da naučite znakovni jezik onda uložite sav svoj trud u to, i trudite se da komunicirate sa pacijentima, oni vas isprave čak i ako pogrešite, to prihvatite i nastavite dalje”, istakla je doktorka.
Ona je u Niš došla 1988. godine, završila je školu niškom naselju Ledena stena gde se je pored njene škole nalazila i škola za decu oštećenog sluha. U toj školi je, kako kaže, bilo veliko dvorište te su se sva deca često igrala tamo.
“Meni različitost nikada nije bila strana, postoje ljudi koji čuju i ljudi koji ne, ali meni to nikada nije smetalo. Mi smo se kao deca igrali svi zajedno. Ja u ambulanti sada imam šestoro pacijenata koji ne čuju, kada sam došla bilo ih je četvoro”, kazala je Ristić.
Ona dodaje da gluvi ljudi često žive izolovano zbog toga što ne čuju, ali jako lepo prihvataju komunikaciju sa ljudima koji su naučili kako da pričaju sa njima.
“Jako je važno da se njima pruži adekvatna medicinska usluga, a to je jedino moguće ako se razumemo. Dom zdravlja u Nišu stalno radi na tome da se pacijentima pruži najbolja moguća usluga”, rekla je doktorka.
Ona je inspirisala još neke doktore da nauče znakovni jezik. Njena kolegenica je ,takođe, krenula i završila prvi kurs.
Pročitajte i Nišlijka najmlađa doktorka u istoriji Medicinskog fakulteta.