Irena Gligorijević se nakon samo tri godine obavljanja posla šefa recepcije u hotelu Ramonda na Rtnju, našla u užem izboru nominacija za priznanje Menadžer najuspešnijeg Sektora soba krajem protekle godine, kada su dodeljena priznanja “Ambasadori dobre usluge“ najboljima u hotelskoj industriji Srbije. Hotel Ramonda je ovom prilikom dobio priznanje u kategoriji Hotel godine.
Irena Gligorijević iz Sokobanje diplomirani je ekonomista po struci. Od samog otvaranja hotela radi na poziciji šefa recepcije, iako nije znala gotovo ništa o turizmu. Prihvatajući životni izazov i izlazeći iz zone komfora, ubrzo se potpuno pronašla u ovom pozivu, te sada srećna i ispunjena obavlja posao svojih snova.
Za SE serbianews ova hrabra žena govori o ličnim pobedama, kao i uspehu hotela u kome radi, a kako je od bankarske službenice ušla u turistički svet hotelijerstva priseća se:
“Nakon posla u banci, gde nikako nisam pronašla sebe, kratak period provela sam radeći u jednom hotelu, gde se rodila moja ljubav prema hotelijerstvu. Za to je zaslužna uzajamna fantastična energija koju sam osetila u komunikaciji sa gostima hotela.“
Ubrzo, došlo je do otvaranja Ramonde na Rtnju, o čemu ništa nije znala, do jednog dana kada je sela u svoj automobil.
“Startovala sam auto i uključio se radio. U 21. veku, pored ostalih medija i kanala oglašavanja, oglas za posao čujem na radiju! Tražio se šef recepcije, ukratko sam čula o hotelu, a ono što sam u momentu čula u svojoj glavi je – ovo sam ja!“ sa osmehom priča naša sagovornica.
Došla je na razgovor za posao i odmah dobija priliku.
“Bio je to pravi izazov za mene u tom trenutku, jer postati hotelski menadžer bez prethodnog iskustva na nekim nižim pozicijama, graniči se sa nemogućim“, objašnjava Gligorijevićka.
Kako ističe, uvek kreće sa ciljem da dođe do kraja, ili ne kreće uopšte. Puno rada, sticanja veština i usvajanja znanja, kao i odricanja i strpljenja, stoji iza njenih rezultata. Treninzi za osoblje ovog butik hotela, koji ima 21. smeštajnu jedinicu, od početka su, kako kaže, bili sjajni i zahtevni fizički i pshički, jer je istovremeno bilo potrebno prolaziti obuke, ali i raditi.
Zajedno sa kolegama i dalje ima treninge i ponovne obuke podsećanja, a ključ uspeha jeste da se prate trendovi, te da se stalno uči otvorenog uma, sa dovoljno energije.
“Važno je da imamo dovoljno entuzijazma za sve što je novo. Bez strasti prema ovom poslu, nemoguće je imati rezultate, dakle u osnovi, jako je važno imati ljubav. Potrebno je posvećivati se, dokazivati, vredno učiti duži vremenski period i bitna je disciplina“, zaključuje Gligorijevićka.
Smatra da je disciplina, ljudski faktor i personalizovana usluga nešto što Ramondu izdvaja od drugih hotela. Dobro obučeno i istrenirano osoblje, pritom nenametljivo, prirodno ljubazno, sa jednom toplinom prema gostima, kako kaže, čeka sa osmehom i tu je na raspolaganju za sve, a ni pored mnogo pohvala i knjiga gostiju sa najlepšim ocenama, recenzijama i divnim dirljivim rečima, nikada nema “opuštanja“. Uverena je da se gosti Ramonde osećaju kao kod svoje kuće i zaposlene vide kao članove svoje porodice.
“To je nešto što ne može da se opiše. Ne mogu da kažem kako se osećam u trenutku kada vidim tu zahvlanost u očima gostiju“, emotivno iskazuje Gligorijevićka.
Nakon godinu dana kreće sigurnije da obavlja posao, ali pravi uspeh na ličnom planu došao je posle dve godine predanog rada, kada je pogledala svoj tim koji je tu od početka i shvatila da je to, kako ponosno ističe, sada jedan pravi tim, koji je zaigrao zajedno, koji funkcioniše odlično i pravi dobre rezultate. Nakon toga dolaze i neke nagrade van hotela:
“Dobili smo u prvoj godini nagradu “Ambasadori dobre usluge“ u kategoriji Novi kvalitet, naredne godine priznanje Hotel godine, a to je ono čemu verovatno svaki hotel i kolektiv teži u svom radu. Pored toga, dobijali smo razna priznanja organizacija iz lokalne sredine, kao društveno odgovorna kompanija, a onda je došla i nagrada za moj tim i mene lično- da budem laureat, odnosno nominovni kandidat za Menadžera najuspešnijeg Sektora soba za 2020. i 2021. godinu. U konkurenciji sa mnom bili su ozbiljni hoteli, menadžeri koji rade mnogo duže od mene, sa po 20 godina iskustva, dok ja imam samo tri“, podvlači sagovornica.
Posao šefa recepcije vrlo je kompleksan, kako tvrdi, u smislu triglava interesa koji svaki menadžer u jednom hotelu mora da zadovolji: s jedne strane tu su timovi zaposlenih, onda vlasnik hotela i treća kategorija- gosti. Najteže je balansirati, kako naglašava, između te tri različite kategorije, a da istovremeno svi budu zadovoljni, uz odgovorno poštovanje procedura i standarda hotela. Menadžer mora sve držati pod kontrolom, pa je zbog različitih zahteva posao nepredvidiv, te on nikada ne zna kako će mu se radni dan završiti.
Na pitanje koliko je stresa u poslu, ona pojašnjava:
“Da je stresno jeste, ali ja na to ne gledam tako. Naučila sam da apsorbujem i koristim, tj. transformišem energiju iz stresa u nešto drugo, tako da nikad to ne bih nazvala nekom negativnom rečju, već preusmeravanjem pažnje na putu do svog cilja.“
Kao šef, ona smatra da nije sklona panici i da time osvaja poverenje saradnika. Recepcionar Stefan Nikolić je od samog početka u timu sa njom i prenosi svoje utiske:
“Saradnja je generalno dobra. Irena je uvek tu da pomogne. Standardi se poštuju, ali se izlazi i u susret po potrebi.“
To potvrđuje i Bojana Radosavljević, koja radi poslednjih nekoliko meseci na recepciji, kaže da uvek postoji dogovor, ali da se procedure moraju poštovati.
Irena je najpre mama jednog divnog dečaka od pet godina, a kako usklađuje privatni život sa poslovnim kaže:
„U nekim trenucima mu verovatno nedostaje mama, iako se trudimo da to ne oseti. Kada je došlo do te moje nominacije, Lazar je bio najsrećniji i najponosniji. Objasnila sam mu da idem na skup dodele nagrada i on me sačekao sa pitanjem: “Mama jesi li pobedila?“ U tom trenutku, iako nisam dobila priznanje, shvatila sam da zapravo jesam pobedila, jer se on raduje svim mojim uspesima najčistije i najlepše od svih drugih, kako samo deca to umeju, a to je ono najznačajnije.“
Mnogo je veština savladanih na poslu iskoristila i u privatnom životu, a u benefite posla menadžerka ubraja i česta poslovna putovanja, koja dovode do razmene znanja, nadogradnje i napretka u svakom smislu. Kao najlepše trenutke navodi akcije koje hotel sprovodi, a odnose se na očuvanje prirode i društvenu odgovornost, kao što su čišćenje i sakupljanje smeća iz okruženja, sadnja biljaka i slično.
“Predivna je bila akcija pošumljavanja, kada smo zajedno sa našim gostima sadili drveće oko hotela. Sada brinemo o sadnicama. Svaku smo označili posebnom karticom sa imenom i prezimenom gosta i datumom, tako da oni koji se vrate posle nekog vremena, mogu obići svoje stablo i videti kako napreduje. Posle deset, dvadeset godina biće ponosni kada ugledaju svoje drvo. Takođe, obnovili smo deo ružičnjaka nekadašnje porodice Minh zajedno sa gostima hotela, zasadivši 1300 sadnica ruža, kako bi mu vratili stari sjaj“, izjavljuje menadžerka.
Sve dok se bude dobro osećala u ovoj uniformi Irena će raditi ovaj posao, za koji smatra da je dinamičan i zanimljiv. Namerava da redovno stiče nova znanja, a mladim školovanim ljudima poručuje da ne odustaju kada traže posao, da budu fleksibilni i da se prilagode nekoj drugoj sferi, jer ako konstantno uče i izađu iz zone komfora, mogu biti uspešni i u Srbiji.
Irena Gligorijević je jako zahvalna Radomiru Samčeviću, čoveku koji je regrutovao i dao šansu, kao i svom suprugu, koji je uvek u svemu podržavao.
Pročitajte i Sokobanja – Putem čudotvornih voda.