Istorija tetoviranja počinje od pre 12.000 godina, kako ukazuju prvi arheološki dokazi. Veoma je malo arheoloških ostataka, pa je teško precizirati tačno vreme postojanja tetoviranja.
Za razliku od drugih umetničkih dela, kao na primer, slikarstva, arhitekture, vajarstva, tetovaže žive i umiru zajedno sa telom onoga koji tetovažu nosi, a alati za tetoviranje, minijaturni i razgradivi, retko bivaju pronađeni i prepoznati u svojoj osnovnoj nameni.
Zastupljeno je mišljenje da su tetovaže potekle od divljih plemena sa egzotičnih lokacija prekrivenih džunglom. Uzrok ovakvom ponašanju je verovatno činjenica da većina uglednih arheologa odrasta u dominantno malograđanskim kulturama koje se stide svojih varvarskih korena pa ih rado negiraju, navodi se na portalu tetoviranje.com.
Prvi nepobitan dokaz postojanja tetovaža jeste ledena mumija sa očuvanim tetovažama zvana OTZI, koja je pronađena na Alpima, između Italije i Austrije, stara 5400 godina. Kasnije su pronađene mlađe ledene mumije u grobnicama ruskih stepa, kao i egipatske mumije sa očuvanim tetovažama.
Naučni radovi tetoviranje najčešće definišu kao pojavu vezanu za pripadnost određenim društvenim, plemenskim, verskim ili supkulturnim skupinama.
Najstariji pronađeni arheološki tragovi koji ukazuju na tetoviranje stari su otprilike 12 000 godina.
U vezi sa ovom temom, za naš portal, tatu majstor Saša Stajković, rekao je da su cene tetoviranja kod nas i u inostranstvu drastično različite. “Cene se u inostranstvu kreću od 60 do 120 evra na sat. To znači da bi manja tetovaža kod nas koštala 10 puta jeftinije, nego bilo gde u inostranstvu. To je veoma čudno jer mi u potpunosti poštujemo iste standarde.”
Stajković kaže da se prepravke starih tetovaža više plaćaju nego izrada novih. “Radim ja i na klasično zdravoj površini, ali se prepravke skuplje plaćaju. Neko ide na laser, ali on napravi ožiljak, i to mesto bude tamnije ili bleđe. Ponovnom tetovažom i odgovarajućom mešavinom boja, uspešno se prekriva stara tetovaža. Kod nas u Srbiji preko 50 posto majstora ne ume da crta, i ne umeju da rade bez preslikača. Kad imaju poverenje u tatu majstora, ljudi ne rade sa preslikačem, već puštaju majstora da radi sam, tj. da slika.
Kako god da se gleda na stvari, tetoviranje je oduvek bilo popularno i, čini se, postaje sve popularnije u savremenom svetu. Takođe, ostaje činjenica da je Čarls Darvin napisao da nema nacije na planeti koja ne poznaje ovaj fenomen.
Pročitajte i “Tatu” turizam veliki potencijal Niša.