Medicinska sestra iz Niša Gita Jović radila je za vreme NATO bombardovanja u ambulanti kod Šumatovačke ulice. Toga dana (7. maja) krenula je autobusom na posao. Kada je izašla iz prevoza čula je avione kako kruže i činilo joj se da nikada nisu leteli toliko nisko.
“Čuo se neki prodoran, jeziv zvuk, posle samo nekoliko trenutaka osetila sam čudan pritisak, bomba je pala na mene. U početku čak nisam ni bila svesna toga, širio se gust dim niz ulicu i razmišljala sam kako da dođem do ograde ambulante jer sam znala da nije gotovo. U glavi mi je jedino bio moj sin, koji je tada imao četiri godine. Znala sam da moram da preživim”, kazala je Gita.
Pamti da je tada nosila dugačke pantalone i da je osećala pritisak u nozi dok je hodala ali da još uvek nije bila svesna šta se zapravo dogodilo.
“Uspela sam da stignem do te ograde i podignem nogavicu, da proverim da li krvarim, ali tada sam videla nešto jezivo, na nozi nije bilo mesa, samo kosti i delovi mesa koje su visile sa kostiju. Nisam osećala nikakvu bol, a gust dim i prašina bili su svuda oko mene”, seća se Gita dana kada su bačene kasetne bombe na centar Niša.
U tom trenutku, kaže, ne pamti da li je pala ali sledeće čega se seća je da je ležala na betonu i čula vrisak sa svih strana.
“Pored mene na betonu videla sam geler i ne znam zašto iz neke radoznalosti dodirnula sam ga rukom. Bio je vruć, a onda sam osetila i bol u stomaku. Nekoliko gelera se zarilo u moj stomak. Kroz maglu i dim sam uspela da vidim policajca i pokušala sam da ga dozovem”, kazala je Gita.
Ona je mislila da je on ne čuje jer, kako kaže, nije prilazio do nje ali je videla da priča na motoroli.
“Sledeći put kada sam se okrenula shvatila sam da nije smeo da priđe, bio je uplašen, zvao je pomoć da neko dođe”, seća se Gita.
U tom trenutku naišao je kombi koji je vozio povređene ljude.
“Čovek je gledao i ubacivao ljude koji su živi u taj kombi, kada su me ubacili u kombi tada sam izgubila svest, kasnije su mi rekli da je samnom bilo još ljudi. Tek kada smo stigli u bolnicu počela sam da osećam bol, vrisnula sam, taj bol je bio neopisiv. Sećam se sestre koja mi je rekla da ne spavam, da izdržim, htela sam da iskočim kroz prozor od tog bola, ali sam samo mislila na svog sina i to me je održalo u životu”, rekla je Gita.
Giti je jedna noga spašena, drugu su morali da amputiraju. Kada se je probudila iz anestezije doživela je veliki šok, a bol je postala njena svakodnevnica. U Nišu su tog dana bačene kasetne bombe na Šumatovačku ulicu i na Klinički centar kao i ulice oko Kliničkog centra. Više ljude je nastradalo, veliki broj njih je povređen i ostao sa trajnim invaliditetom. Kasetne bombe upotrebljene su još jednom za vreme NATO bombardovanja i bačene su na Duvanište, srećom tada niko nije stradao.
Pročitajte i Dan kada su Niš zasule kasetne bombe.
Portal SE Serbia News objaviće seriju tekstova o stradanju civila od kasetnih bombi za vreme NATO bombardovanja.