Foto: Arhiv Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u razgovoru za naš protal istakla je da je jedan od učestalih problema sa kojima se suočavaju mladi u Srbiji zapošljavanje i položaj mladih u prvim godinama rada.
“Mlade neretko koriste kao zamenu za radnike zaposlene na neodređeno vreme, kako preko pripravničkog odnosa, tako i višegodišnjim angažovanjem na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, što onda znači da mladi imaju manje mesečne zarade i čak niže plate od republičkog proseka, na šta institucija Poverenika, takođe, godinama ukazuje. U Srbiji dobar deo mladih, prema nekim podacima više od polovine mladih uzrasta između 25 i 34 godine, živi i dalje pod okriljem roditeljskog doma, a preko 63% mladih nemaju nikakve prihode. Tek 27% mladih koji su u radnom odnosu je zaposleno na radnim mestima za koja su se školovali. Odgovori na pitanja koja se odnose na odlazak mladih iz zemlje su poprilično porazni za celokupno društvo, jer četvrtina mladih planira da se iseli, a 2/5 ne otpisuje tu mogućnost“, kazala je Janković.
Kako je istakla Kancelarija poverenika za zaštitu ravnopravnosti je ukazala na sve ove probleme u mišljenjima na nacrte zakona o radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima i radnoj praksi. Preduzimaju se i aktivnosti na povećanju zapošljivosti i zapošljavanju mladih realizacijom niza mera aktivne politike, poput programa “Prva šansa” preko kog mladi mogu da steknu prva radna iskustva i znanja u struci.
“Od izuzetne važnosti zaista vidim pristup kvalitetnom obrazovanju kao važan preduslov za ostvarivanje pozicije i konkurentnosti na tržištu rada. Ali ne treba zaboraviti na činjenicu da je efekte na veće zapošljavanje i korišćenje punog kapaciteta radnika nemoguće postići bez postizanja rodne ravnopravnosti na tržištu rada, kroz veće učešće žena kao najveće grupacije teže zapošljivih lica. Istovremeno, potrebno je sprovoditi mere u cilju smanjivanja socijalne isključenosti i siromaštva – dakle, socijalna i ekonomska prava koja su u vezi sa obrazovanjem, zdravljem i tržištem rada moraju biti prioritet u pogledu zaštite“, rekla je poverenica.
Dodaje da je starosno doba kao osnov diskriminacije u pritužbama građana jedno od najčešćih ličnih svojstava – pored pola, invaliditeta i nacionalne pripadnosti/etničkog porekla, tokom celog perioda rada institucije.
“Mladi se u postupku zapošljavanja, a isto je i kada su u pitanju stariji radnici, posebno u pogledu zadržavanja posla i prekvalifikacije susreću sa različitim izazovima. Takođe, praksa Poverenika ukazuje da je oblast rada i zapošljavanja jedna od ključnih oblasti u kojoj je izražena disproporcija položaja žena i muškaraca. Podaci iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku za treći kvartal 2022. godine govore da je u populaciji od 15 do 24 godine stopa zaposlenosti muškaraca (30.8%) znatno veća od stope zaposlenosti žena (19.8%). S druge strane, stopa nezaposlenosti muškaraca (23.8%) je manja od stope nezaposlenosti žena (27.9%). Pored navedenog, uočeno je i postojanje nezakonite prakse postavljanja pitanja o bračnom ili porodičnom statusu u procesu zapošljavanja ili napredovanja na poslu. Iako je većina ispitanih građanki odgovorila da im nisu postavljana pitanja ove vrste – 80%, petina (20%) je odgovorila da su im poslodavci postavljali pitanja vezana za porodični i bračni status, što pokazuje da je ova diskriminatorna praksa rasprostranjena, o čemu su govorili i raniji izveštaji i istraživanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji se odnose na položaj žena u oblasti rada i zapošljavanja“, rekla je ona.
Mlade žene su u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce
Takođe, mlade žene posebno pogađa problem balansiranja između poslovnog i privatnog života. Podaci u istraživanju koje je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo tokom 2021. godine pokazuju da je neplaćeni rad pretežno “ženski posao” – žene provode značajno više vremena u staranju o deci na nedeljnom nivou u odnosu na muškarce. Čak 33% ispitanica, uzrasta od 18 do 24 godine, kao posledicu brige o deci navelo je i prekid radnog odnosa.
“Žene su u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce u različitim društvenim oblastima i u gotovo svim životnim dobima, a razlozi za to najvećim delom proističu iz jakih patrijarhalnih obrazaca, rodnih uloga i očekivanja koje društvo postavlja pred žene. Prema nekim istraživanjima, preko petine mladih žena bilo je žrtva seksualnog nasilja, a skoro dve trećine je bilo žrtva diskriminacije. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da su žene u Srbiji 8,8% manje plaćene nego muškarci, iako su prosečno obrazovanije od njih i što je taj procenat zapravo bolji od proseka drugih evropskih zemalja“, rekla je Janković.
Prema njenim rečima, postoje relevantna istraživanja koja govore o tome da postoji i dalje značajan uticaj rodnih stereotipa pri odluci učenika o izboru karijere, pa čak i pre upisa na fakultet srednjoškolci imaju stereotipnu percepciju zvanja i karijera kojima bi trebalo da se bave – muškarci se pretežno odlučuju za nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, a žene više za obrazovanje, socijalni rad i zdravstvenu zaštitu. Sve to za posledicu nema samo manifestaciju rodnih stereotipa na tržištu rada, zaposlenost i samozaposlenost žena u takozvanim “feminizovanim” sektorima – uslugama, obrazovanju i zdravstvu, nego i teže napredovanje u karijeri, manju verovatnoću da će žene i devojke biti na liderskim pozicijama, gube poslove nakog trudničkog i porodiljskog odsustva.
“Ohrabruje što dostupni podaci kažu da u našoj zemlji 3/5 svih diplomiranih studenata čine studentkinje, na našim univerzitetima je i veći procenat žena koje su doktorirale u poređenju s muškarcima, a dok je u EU svaki peti diplomirani inženjer u IT sektoru žena, kod nas je taj procenat viši – svaki četvrti inženjer“, kazala je Janković.
Ono što je istakla kao problem je činjenica da se veliki deo društvenog života mladih odvija na društvenim mrežama i da su u ovoj sferi opet najviše pogođene mlade žene.
“Jedna od četiri devojčice u Srbiji je prijavila da je bila uhođena ili seksualno uznemiravana putem društvenih mreža, a devojke su i primarne mete pornografskih sadržaja, široko rasprostranjenog tehnološkog rodno zasnovanog nasilja i njegovih posledica. Da bi se što efikasnije skrenula pažnja na sve češće oblike nasilja u digitalnom svetu, pravo na telesnu autonomiju, seksualna i reproduktivna prava, Poverenik je zajedno sa UNFPA pokrenuo veliku nacionalnu “Bodyright” kampanju – “Tvoje telo je tvoje i na netu i u stvarnom svetu“ čiji je cilj podizanje svesti o rodno zasnovanom nasilju počinjenom posredstvom tehnologije i potrebi da se na njega snažno odgovori. S tim u vezi, Poverenik je Ministarstvu pravde uputio inicijativu za dopunu Krivičnog zakonika kako bi se propisalo posebno delo zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja“, kazala je ona.
Prema njenim rečima, potrebno je sprovoditi javne politike na svim nivoima, uz učešće mladih kako bi se postigla njihova veća uključenost i poboljšao položaj što bi bio podsticaj mnogima da dalji život i karijeru nastave u zemlji.
“Bez razumevanja, saradnje i sinergije sa mladima teško se može unapređivati ravnopravnost i boriti se protiv diskriminacije. Poverenik već 10 godina okuplja grupu dece i mladih iz Srbije, predstavnike osnovih i srednjih škola i studente, koji kao Panel mladih učestvuju u posebno osmišljenim edukativnim programima, radionicama i aktivnostima Poverenika u oblastima koje se odnose na decu i mlade, i suzbijanju i zaštitu od diskriminacije“, kaže Janković.
Ideja osnivanja Panela mladih je da steknu znanja o pojavi diskriminacije i mehanizmima zaštite, da izraze svoje mišljenje o diskriminaciji, da nam postave pitanja koje su za njih važna i ukažu na probleme s kojima se susreću, na izazove u toku odrastanja i školovanja, da predlažu preventivne programe i aktivnosti za koje smatraju da bi postigle najviše efekta kod mladih, kao i da stečena znanja prenose svojim vršnjacima kako bismo poboljšali položaj dece i mladih u našem društvu.
“Zanimljivi su i Poverenikovi Vajber stikeri “Stop diskriminaciji” – kako mladi u značajnoj meri komuniciraju putem društvenih mreža i aplikacija, koristeći multimedijalne sadržaje, ove nalepnice su način da im se približe ideje tolerancije i ravnopravnosti na način koji je njima blizak i prihvatljiv“, rekla je Janković.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
