Još od oslobođenja Niša postojala je velika želja građana za podizanjem spomenika oslobodiocima Niša. U tom pravcu počele su pripreme. Međutim, podizanju spomenika moralo je prethoditi preuređenje Niša. Od stare i dotrajale kasabe počelo se izgrađivati gradsko naselje.
“Prilikom proslave pedesetogodišnjice oslobođenja Niša 1927. godine predsednik opštine Niš Dragiša Cvetković ponovo je pokrenuo pitanje izgradnje spomenika, prilikom same proslave postavljen je kamen temeljac na Trgu kralja Milana. Oblasni odbor Narodne odbrane, čiji je predsednik u to vreme bio niški episkop g. Dositej, preuzeo je inicijativu za rad na podizanju spomenika. Tek nakon pet godina od te inicijative, počelo se sa ozbiljnijim pripremama”, rekao je arhivski savetnik u Istorijskom arhivu u Nišu, Boban Janković.
Kako je istakao, izbor modela za spomenik izvršen je na sednici ocenjivačkog suda, 30. maja 1934. godine, u dvorani škole “Kralj Aleksandar”. Od 23 modela i jedne skice predloga za izradu spomenika, ocenjivački sud je izabrao za nagradu tri predloga, a odbor se saglasio sa ocenom i podelom nagrada.
Prva nagrada dodeljena je Antunu Avgustinčiću, vajaru iz Zagreba, druga Risti Stijoviću, vajaru iz Beograda i treća Sretenu Stojanoviću, vajaru iz Beograda.
“Šezdesetogodišnjicu svog oslobođenja Niš je proslavio 28. juna 1937. godine. Desetak hiljada ljudi, žena i dece iz samog grada i okoline došlo je na proslavu. Svečanosti su prisustvovali knez namesnik Pavle, predsednik Kraljevske vlade dr Milan Stojadinović, predsednik Narodne skupštine Stevan Ćirić i članovi vlade: armijski đeneral Marić, Stanković, Stošović i Kožulj. Domaćin proslave je bio ministar Dragiša Cvetković. U ime srpske pravoslavne crkve gost je bio mitropolit skopljanski g. Josif. Svečanosti su prisustvovali izaslanici raznih ustanova, kao i učesnici srpsko-turskog rata 1876-1878. godine koji su učestvovali u oslobađanju južne Srbije”, rekao je Janković.
On je dodao da je, grad izgledao vrlo svečano. Fabrike u Nišu nisu radile toga dana, svet nije žurio na posao, već na svečanost. Praznici su bili ne samo dekori cveća i zelenilo kojima je bio okićen grad, već i raspoloženje samih građana Niša. Svi balkoni i prozori na Trgu kralja Milana bili su okićeni, takođe i ulice Lešjaninova, Voždova, Kneginje Ljubice i Ristićeva.
“Gornji deo spomenika je vesnik pobede: Moravac na konju sa zastavom slobode na kojoj su inicijali pokliča: ”Samo sloga Srbina spasava”. Ispod toga je friz koji sa južne strane ima Stevana Sinđelića u borbi na Čegru, a sa severne strane Kola Rašića u zamahu kako diže Nišlije na ustanak 1874. godine. Sa druge dve strane, istočne i zapadne, predstavljeni su događaji od 1809. do 1918, godine. Ispod friza su četiri reljefa koji predstavljaju: zakletvu zaverenika iz 1874. godine, ulazak kralja Milana sa vojskom u Niš 1877. godine, zavet kralja Aleksandra kao regenta 1914. godine u Nišu i ulazak kralja Petra i Aleksandra 1918. u oslobođeni Niš”, kaže Janković.
Prema njegovim rečima, prvi venac položio je knez namesnik Pavle. Na vencu od svežeg cveća i zelenila na trobojci je natpis: ”Oslobodiocima Niša – Pavle”. Ministar vojske general Ljubomir Marić položio je venac Kraljevske vlade sa natpisom: ”Borcima za slobodu”. U međuvremenu dok su polagani venci Narodne skupštine i Senata, knez namesnik Pavle je prišao grupi teških invalida i boraca iz 1877. godine i sa svakim ponaosob se pozdravio i izmenjao nekoliko reči. Bio je banket u sali Oficirskog doma na kome su bili knez Pavle, predsednik vlade Milan Stojadinović i svi na svečanosti prisutni članovi vlade, ban Moravske banovine, predsednik Senata, ukupno 300 zvanica, među njima šezdeset predstavnika opština okolnih mesta. Zdravice su razmenili knez namesnik Pavle i ministar Dragiša Cvetković kao domaćin banketa.
“Tom prilikom knez Pavle je održao kratak govor koji je bio prekidan ovacijama: “Živeo ! Živela Jugoslavija!” Posle banketa u biblioteci Oficirskog doma knezu Pavlu su predstavljeni članovi Odbora za podizanje spomenika, mnogi viđeni niški građani, kao i predstavnici pojedinih opština Moravske banovine”, rekao je Janković.
Održano je niz priredbi. Narodno pozorište je organizovalo predstavu, na aerodromu u Medoševcu je organizovan aeromiting. Praznično raspoloženje nije jenjavalo, pred spomenikom se okupljao narod, razgledao spomenik i prepričavao se utisak sa svečanog otvaranja.
Proslava šezdesetogodišnjice oslobođenja završena je veličanstvenim vatrometom. Otkrivanje spomenika je predstavljalo akt narodnog praznika i proslava velikog jubileja, kao i pomen palima za slobodu Niša.
Pročitajte i Epidemija kuge u Nišu odnosila na stotine života dnevno.