Nakon što je dugi niz godina radio kao tenkista u Vojsci Srbije Ivan Kostić iz Pirota odlučio je da postane pastir. On na Staroj planini čuva stado od oko 160 ovaca, proizvodi organsko mleko i proizvode od mleka.
“Od posla pastira svi beže, stide se, ja upravo u tome vidim šansu. U ovom stadu vidim šansu za profit. Plus gajim ljubav i hobi prema svim ovim životinjama. Imam komunikaciju i sa psima i životinjama. Znam šta pričaju, šta žele, na šta mi se žale. Sve ja njih to razumem, kao i oni mene. Prepoznaju moj glas i moje dobronamerne misli”, rekao je Kostić.
On dodaje, da se jednostavno više nije pronalazio u poslu koji je radio do sada i da je odlučio da se bavi nečim što ima geografsko poreklo, kulturu, tradiciju, a isto tako i brend.
“Kada sam počeo da pravim neke svoje finalne proizvode od mleka, odlučio sam da to zaokružim u nekom sistemu organske poljoprivrede i proizvodnje, tako da čitavo ovo stado je u sistemu organske proizvodnje”, kaže Kostić.
Trenutno proizvodi organsko ovčije mleko, proizvode od mleka i pirotsko jagnje.
“ Planovi su da proširim kapacitete. Sada imam u stadu 160 ovaca. Na proleće je plan da krenem sezonu sa nekih 300 muznih majki, da ih imamo u laktaciji toliko, gde će nam biti prosečna proizvodnja negde oko 300 litara ovčijeg organskog mleka dnevno “, rekao je on.
Posao kojim je odlučio da se bavi u Pirotu radi tek dvoje ili troje proizvođača, a ono što je zanimljivo za gazdinstvo Kostića je to što je u pitanju izuzetno mlado gazdinstvo koje tek planira da se ozbiljno bavi ovim poslom dugi niz godina.
“Ja sam odlučio da se ovim poslom bavim još dugo, a ne samo na kratke staze, jer sam se pronašao u njemu. Ovo je posao u kojem zaista uživam”, priča nam on.
Sve proizvode od mleka Ivan pravi ručno, onako kako se u pirotskom kraju vekovima to radilo, pre nego što su izmišljene mašine.
“Muža se obavlja ručno, pravljene sira takođe. Postoje alati za to, bez kojih je neizvodljivo raditi taj posao, ali to nisu mašine. Izbegavamo plastiku, sve što nije organsko. Gotovo sve obavljam sam, od skora imam tu jednog radnika koji mi pomaže oko ispaše ovaca i muže, a sir lično pravim ja”, rekao je Kostić.
On kaže da mu nije bilo teško da oružje i uniformu zameni mužom i sirom.
“Raditi isti posao 20 godina, koji vam je dosadio, ne gajite nikakvu ljubav prema tom poslu, nego radite eto da bi vas sistem prepoznao, da bi vas društvo prepoznalo, verujte mi da veoma lako se preorjentišete na drugi posao koji niko neće da radi. Ja u ovom poslu nemam konkurenciju”, objasnio je Ivan.
Kupio je zemlju, stado i krenuo od nule.
“Od minus beskonačnog sam krenuo i što se tiče znanja, i odabira rase, soja, što se tiče svega. Naišao sam na prijateljsku ruku lokalne samouprave koja mi je preko konkursa za mlade poljoprivrednike pomogla pa sam iskoristio sva ta sredstva i usmerio u kupovinu i nabavku reproduktivnog materijala”, kaže Kostić.
Jedini problem na planini za Ivana i njegovo stado je neprestana opasnost od vukova.
“Problem sa vukovima je neprekidan i to je sve priroda. Oni imaju svoj svet, mi imamo naš. Mi se od njih branimo pomoću ozbiljnih ovčarskih pasa koje imam ovde na gazdinstvu. Ne dozvoljavaju da se iko ko je zlonameran približi farmi i ovcama”, priča nam Ivan.