Niš je grad sa burnom istorijom, bogatom kulturom i jedinstvenom arhitekturom. Može mnogo da ponudi, ali ono što mu nedostaje jesu sadržaji koji bi slikovito turistima prikazali kako se Niš menjao od antičkog doba, preko vladavine Turaka do današnjih dana.
Arihtekta Hadži Ivan Redi posmatrao je kako se Niš menja punih 60 godina. Od kada je upisao studije arhitekture do današnjeg dana, gledao je kako grad raste i postaje bolji u nekim segmentima, ali je uvideo i sve greške koje su pravljene dok se stvarao jedan moderniji Niš.
“Od trenutka kad sam ja počeo studije arhitekture, Niš se toliko izmenio da su čak i oni koji su bili u tom vremenu zaboravili kako je nekada izgledao. Do 70- ih godina Kazandžijsko sokače bio je napušten sokak sa nekoliko kazandžijskih radnji i srušenim objektima. Tu se sakupljala voda, bilo je nemoguće proći od kiše. Jedan prostor, koji je bio potpuno devastiran kroz vreme, nekada je bila zanatska ulica. Kako su se zanati gasili ta ulica je propadala. Njegovom rekonstrukcijom dobili smo lepu ulicu. Sada je tamo puno kafića, restorana… Dobili smo lep gradski urbani detalj”, kazao je Redi za SE serbianews.
On dodaje da takvih detalja u Nišu ima mnogo. Na današnjem Trgu republike bio je čitav niz kasapnica. Sam Trg nije bio uređen, bio je prljav, a sada je zadovoljstvo sedeti u baštama kafića koje se nalaze na mestu gde su nekada bile kasapnice.
“Tu se nalazi i spomenik Vuku Karadžiću, ćirilično pismo je uvek atraktivno da se vidi i zanimljivo je turistima. To je jedan lep prostor koji volim da posećujem. Sa druge strane Trg Stevana Sremca je nezaobilazan detalj u sagledavanju niške atmosfere sa spomenikom Sremcu , Kalči i Čapi, ali problem su kiosci na tom delu, koji su ga okružili. Umesto njih trebalo bi da imamo spomenik Branku Miljkoviću, koji dolazi iz pravca biblioteke, i da se na tom mestu sretnu dva niška velikana, a ne gomila nekih metalnih kioska i plastičnih igračaka. Jedan prostor smo time potpuno ugušili, ali on ima potencijal i može da se sredi”, kaže Redi.
Prema njegovim rečima, pešačka zona je jedan lep potez u Nišu. San o pešačkoj zoni sanjan je jako dugo, urbanisti i arhitekte su sanjali da se napravi pešačka zona od Dušanove ulice pa sve do Tvrđave. Sa radovima se počelo 90- ih godina kada je napravljena pešačka zona iznad podzemnog prolaza, a tek odskora ona je kompletna.
“Ima detalja koji zahtevaju ozbiljnu intervenciju, ali je jako prijatan prostor i ja ljude koji su mi dragi, a ne poznaju Niš, vodim tamo. Volim da pokažem spomenik “Moravca na konju” koji je jedinstven po svom konceptu.
Prostor mora da ima nešto što ga čini posebnim od drugih. Zato sam ja bio protiv nove fontane, koja je potpuno bezlična. Radi samo šest meseci. Takvih fontana ima svuda u okruženju. Pored spomenika “Moravca na konju”, koji pokazuje pobedu, ova fontana ne znači ništa”, objašnjava Redi.
On kaže da bi pre trebalo istaknuti česmu sa lavljim glavama na Trgu, koja je specifična i kojoj se može dodati priča sa malo romantike. Više bi imalo smisla da se pokaže turistima od fontane.
Doba antike
Redi kaže da za doba antike ne bismo trebali da se vezujemo jer ne možemo mnogo da ponudimo turistima iz tog perioda.
“Turistima je potrebno da nešto vide da bi mogli da vizualizuju istoriju. Kod nas najznačajniji objekat Medijana još uvek ne radi za posetioce, Palata sa oktogonom je zarasla u travu. Šta onda možemo da kažemo o tom periodu, jer nema šta da se pokaže”, rekao je Redi.
Turski period
Kako je istakao, turski period je značajan pre svega zbog Tvrđave, koja je jedan prelepi park u centru grada na ravnom terenu. Nastala je kao jedna od najvećih Tvrđava tog tipa na ovim prostorima.
“Osim Tvrđave i Džamije imamo i Ćele kulu koja izaziva “suzu u oku”, ali je značajna. Nju su podigli Turci nakon pogibije Stevana Sinđelića na Čegru, deo je surove osvete turske vlasti koja je želela da odvrati narod od slobodarskih ideja”, priča Redi.
On navodi da je iz tog vremena ostala jedino Kuća Mišićevih, dok je kuća Stambolijski potpuno rekonstruisana i nema više autentični izgled.
“Da bi se ispričala priča o Nišu moraš da imaš artefakte koji otvaraju vrata turistima nekom nepoznatom svetu. Možemo mi da pišemo o svemu, ali ako nemamo šta da pokažemo, mi bez toga nećemo motivisati čoveka da dođe iz Kanade i da čuje priču o tome, a da ne vidi ništa”, kaže Redi
On smatra je da je od velikog značaja da Niš dobije spomenik posvećen Milanu Obrenoviću, koji je mnogo učinio za Niš, i da taj spomenik bude smešten na Trgu, koji je i dobio ime po njemu.
“Treba da se odužimo nekome zbog koga su se sednice Vlade održavale u Nišu i ključne odluke donosile u Nišu- kralju koji je mnogo dao Nišu, a sa druge strane nema značajnijeg perioda za Niš od tog perioda. Bili smo skoro 500 godina pod tuđoj vlasti i smogli smo snage da dođemo do slobode. Od velikog je i turističkog značaja da postoji taj spomenik koji bi zaokružio jednu priču o Trgu”, ističe Redi.
On dalje ističe da bi na spomeniku trebalo da se nađu tri reči: sloboda, mir i nezavisnost, jer su one najznačajnije za Srbiju.
Pročitajte i Kuća Mišićevih u Nišu jedina privatna kuća iz 19 veka koja je ostala u izvornom stanju.