U noći između subote i nedelje, 27. marta 2022. godine, počinje letnje računanje vremena, kada časovnike treba pomeriti jedan sat unapred.
Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje počinje 27. marta u 2.00 časa, tako što se pomeranjem za jedan čas unapred vreme u 2.00 računa kao 3.00 časa.
Od 2002. godine Evropska unija odredila je da letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, a završava se poslednje nedelje u oktobru.
Ovo računanje vremena koriste sve države Evrope, izuzev Rusije, Belorusije, Islanda, dela Grenlanda, norveških ostrva Jan Majen i Špicberška ostrva.
Srbija je uvela letnje računjanje vremena od 27. marta 1983. godine. Na osnovu odluka Vlade do 1995. godine, satovi su se u Srbiju vraćali u poslednjoj sedmici septembra, a kasnije je donet zakon po kome je to usklađeno sa Evropskom unijom.
Kao pozitivna strana letnjeg računanja vremena jeste da je ta promena dobra za ekonomsku aktivnost. Drugi argument je duži dan, te i sat vremena više sunčeve svetlosti. Jedna od prednosti je i što koristimo manje veštačkog svetla i struje, ali to zavisi od toga gde živimo. Sunčevi zraci nam daju vitamin D koji pomaže u apsorciji kalcijuma koji jača kosti. Prirodna svetlost je dobra za vid, jer oči tada više stvaraju dopamin, čime se smanjuje rizik od kratkovidosti.
U loše strane se broje zdravstveni rizici. Tu se prvenstveno misli na povećani broj srčanih i moždanih udara i drugih kardiovaskularnih problema. Uobičajeno da imamo manje ili više problema sa snom dok se ne naviknemo na letnje vreme. Problemi sa snom utiču na memoriju, koncetraciju, brzu reakciju i nervozu, što može uticati na ishranu.
Letnje računanje vremena završava se 30. oktobra. 2022. godine.
Pročitajte i Prvi prolećni dan u Niškoj Banji (FOTO).