Festival Teatar na raskršću nastavio je sa nizom takmičarskih predstava koje prikazuju kako svetske tako i klasike pisane na ovim prostorima. Pete teatarske večeri, nastupila je predstava ,,Pokojnik’’ ansambla Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice i Kulturnog centra Tivat.
Predstavu je režirao Egon Savin dok je uloga Pavla pripala Bojanu Dimitrijeviću, Spasoja Marku Baćoviću, lik Rine Nadi Vukčević, gospodina Novakovića igra Aleksandar Radulović, lik Ljubomira poveren je Stefanu Vukoviću, a lik Anta Goranu Vujoviću.
,,POKOJNIK’’ REDITELJA EGONA SAVINA
Nušićev ,,Pokojnik’’ u režiji Egona Savina postavljen je na scenu tako što oslikava crnogorsko društvo u periodu kraljevine, 20. vek, tačna godina nije određena. Međutim, uprkos crnogorskim lokalizmima i uopšte jeziku, predstava zapravo prikazuje univerzalno podneblje, univerzalno vreme kao i karakterističan tip likova koji se proteže iz prošlosti do danas. Reklo bi se od postojanja čoveka.
Po žanru, predstava je i komedija karaktera, komedija društva, komedija situacije, ali pre svega opora društvena satira. Ujedno ona je otrežnjujuća, direktna i samim tim jaka u svojim nastojanjima da gledaoce podseti u kakvom društvu žive/živimo.
Pavle Marić (pokojnik) koji odlazi ili nestaje bez traga a kasnije biva proglašen mrtvim, da bi se vratio ne iz umrlih već iz Beča, unutar sebe strada usled neverstva supruge. Odatle kreće njegova nesreća koja dalje donosi niz zapleta i izokrenutih stvarnosti. Kako su svi prihvatili da se Pavle Marić utopio, njegov povratak među ljude predstavlja nesagledivu prepreku u dobijanju velike sume novca od njegovog imanja, u pitanju je budućnost kompanije ,,Ilirija ad’’. Ovo bi ukratko bio siže drame koja, kako predstava odmič, polako gubi karakteristike komedije raznim nemoralnim delanjima likova.
Foto: Danijela Jeftić
GLAVNI LIK PODNOSI PET IZDAJA:
- Pavla vara njegova perverzna supruga sa prijateljem,
- Najbolji tj. lažni prijatelj mu rastura brak,
- Dalji rođak prisvaja njegovo nasledstvo,
- Kolega preuzima zasluge za njegov naučni rad,
- Krivokletnik koji je lažno svedočio da se Pavle utopio.
Razlozi njihove izdaje su novac i pohota.
DA LI VREDI ŽIVOT ČOVEKA U MATERIJALNOM SVETU?
Svaki od likova dela tako da izneverava sve moralne vrednosti čoveka. Oni su primer posrnuća čoveka, ljudskog društva koje radi sa ciljem gomilanja (ne sticanja) materijalnog. Povratak Pavla je njima pretnja da će izgubiti ono što su stekli svojim sumnjivim radnjama.
Čuđenje i strah koji osećaju, nelagoda usled povratka Pavla, iznedri u njima nelogičnosti te se tako začuju rečenice koje se kose sa realnim. Ovim reditelj izaziva humor, ali jednako ukazuje na podlost pojedinca. Neke od rečenica koje pokazuju na njihovu nemoć i zbunjenost usled pojave Pavla ili ,,povratka pokojnika’’ su bile dominantne u predstavi:
- On (Pavle) će sad smrt da poriče!
- Pojavi se mrc (mrtvac) i proguta celu hipoteku!
- Ne možemo priznati da je živ, to bi bilo protiv naših interesa!
- On kaže da je živ. Tako vam kvari račune.
Zaključujemo da je jako je bitno ostati pokojnik zarad hipoteke, računa, interesa pa i ugleda.
Kako bi osigurali svoj novac i dobit, pet negativaca učestvuje u zaveri koju je osmislio dalji rođak Spasoje – proglašavaju Marića izdajicom kraljevine, da je priklonjen komunistima, da je lažirao svoju smrt radi špijunaže itd. Oni u dogovoru sa korumpiranim inspektorom, sprovode svoj plan hapšenja i deportacije Marića van granica države. U jednom delu drame se kaže: ,, Ne moze država nikoga naterati da bude mrtav’’, dok drugi lik odgovara: ,,Slaba država ne može’’. Te tako, država tj. njen prezenter gospodin Đurić rešava problem. Pavle Marić biva ucenjen da napusti zemlju ukoliko neće podnositi zatvor usled izdaje i špijunaže.
Naravno, cela priča je lažna, ali je dobro ispričana, podržana od strane petoro svedoka, a procesuirana od strane državnih organa. Izlaza nema. Marić je poražen, prihvata lažni pasoš te odlazi, ostavlja svoje stečeno imanje, svoje naučno dostignuće, ženu koju je voleo i svoj grad. Na celokupnu nepravdu, Spasoje zadovoljno komentariše kako ,,pravda uvek pobeđuje’’.
Pored glavnih likova, sporedni likovi koje je reditelj istakako i naglasio njihove karakterne osobine su takođe spletkaroši i varalice. Publicista Mladen Đaković koga igra Stevan Vuković je u današnjici tabloidni novinar sklon ucenama i lažima. Takođe, zaplet prati polu školovani Milo (Slavko Kalezić) koji bi u savremenom trenutku bio kvazi guru (malo znanja, ali puno priče).
DRAMA ,,POKOJNIK’’ JEDNAKO JE AKTUELNA I DANAS
Sama predstava je dosta bazirana upravo na razgovorima. Čak i muzika se tek u par scena začuje. Akcenat je na Nušićevom tekstu. Publika kao da je ,,primorana’’ svaku reč da čuje, odnosno, kao da je ,,primorana’’ da čuje istinu koju živi u savremenoj svakodnevici.
Znamo da je Nušić pisac svih nacija. Jednako je srpski književnik kao i crnogorski kao i francuski, italijanski. Pisac je svih drugih zemalja gde su se izvodile njegove drame i gde su bile shvaćene i prihvaćene.
Zemlje poput Srbije i danas proživljavaju scene iz komedija Branislava Nušića. Stiče se utisak ponavljanja u obrascu ponašanja kako vlasti tako i naroda na šta je Nušić direktno ukazao. On prikazuje ljude željne vlasti, kradljivce diploma, lažne poštenjačine i vlast koja sumnja u svakog ko ne deli njeno mišnjenje. Sa druge strane prikazuje i stradalni narod kao i društvo koje je spremno da se za sitnu dobit odrekne svojih ideala.
GDE SU GRANICE ZLA?
Na kraju predstave Spasoje govori: ,,Zlo je sila jača od svakog zakona’’. Reditelj podvlači ovu rečenicu čineći je tako aktuelnom.
Nadamo se da zlo, kada je obelodanjeno time što je prikazano na sceni, postaje manje važno i na trenutak barem savladano. Uzdamo se u činjenicu da umetnost postavlja granice kao štit od zla, nemorala, bahatosti.
Pročitajte i U Nišu počeo “Teatar na raskršću”: “Predstava “Magbet” oduševila Nišlije”.