U Srbiji mnogi “drugačiji” ne mogu da ostvare svoja prava, a ako se još razlikuju po nekoliko osnova, onda često umesto borbe biraju iseljenje. Nišlijka Jelena Radošević je osoba sa invaliditetom koja je i pripadnica LBTQ populacije. U svom gradu, kao i u državi ne može da ostvari ni osnovna prava, dok o boljem socijalnom životu poput otvaranja gej kluba i ne pomišlja.
Porodica je podržava da bude svoja i da se ne skriva. Ali, kada sa partnerkom krene u šetnju, često joj je ugrožena bezbednost.
“Često dobacuju “Pogledaj ove, treba ih sve spaliti…Čovek nekada mora i da pokaže zube, pa ja i ne ćutim na te komentare već se okrenem i kažem šta mislim. Oni se često tada povuku, ali uglavnom se sve svodi na dobacivanje “, kaže Jelena.
Dok u razvijenim zemljama gej partneri ostvaruju sva prava koja imaju i ostali, u Srbiji i dalje nema ni osnovnih. Njena partnerka nema prava kao partneri iz mešovitih zajednica, ukoliko se neka od njih razboli neće ih tretirati kao člana porodice. Nemaju pravo na brak, nasleđivanje, bezbedno kretanje a nemaju ni prostor gde mogu da se okupe i budu jedni drugima međusobna podrška.
Foto: SE Sebia News
“U Nišu je davno bio gej klub ali to su bile više privatne žurke. Pravi gej klub ne postoji, to bi bilo ovde strašno diskriminisano i paljeno i uništavano. Mislim da niko ne bi bio bezbedan u tom prostoru. Mi ovde nemamo mesto okupljanja gde možemo jednostavno da razgovaramo, družimo se, razmenimo iskustva i podržimo jedni druge”, kazala je Jelena za SE Serbia News.
Jelena je kao dete doživela nezgodu u saobraćaju, bila u komi skoro mesec dana, uspela je da se donekle oporavi ali su posledice ostale. Sa invaliditetom prvog stepena i kao deklarisana gej osoba šanse za zaposlenje su joj nikakve.
“Ja sam tehničar grafičke dorade, radim sve što se tiče knjiga, od sečanja papira , lepljenja, izrade korica. Međutim, posla nema završila sam i za berberina, za muškog frizera i tu posla nema”, kaže ona.
Uz pomoć Udruženja osoba sa invaliditetom “Dragana Rodić” uspela je da obezbedi posao, ali njena primanja trenutno iznose pola minimalne zarade.
Foto: SE Sebia News
“Pokušavam da nađem neki dodatni posao, ovde radim u Šahovskom klubu za slepe i salobovide, ali to su zaista sitni poslovi. Živim sa svojom partnerkom u stanu koji je u vlasništvu mog oca. Ne vidim našu budućnost ovde, veliki problemi su i sa zakonima istopolnih brakova u Srbiji. Mi nemamo nikakva zakonska prava i mislim da se to skoro neće promeniti “, kaže Jelena.
Iako bez obzira na sve voli svoj grad i zemlju, planira da se preseli u Hrvatsku, gde će kako kaže imati mnogo veća prava i slobode, kao i svuda u Evropskoj Uniji.
Pročitajte i Slepim osobama u Nišu svakodnevicu otežava manjak staza za slepe i zvučnih semafora.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
