Srbija je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije na drugom mestu u Evropi po broju kockarnica po glavi stanovnika. U Nišu kockarnica ima na svakom koraku i mladi ljudi sve više klasične kafiće menjaju odlaskom u kockarnicu gde ih okružuju razne mogućnosti za brzu zaradu. Uglavnom počinju sa malim ulozima, ali kako prolazi vreme ulozi postaju sve veći, potreba za kockanjem sve izraženija i vrlo brzo postaju patološki kockari i ulaze u veliki dugove. Zavisnost od kocke u našem društvu još uvek nije prihvaćena kao bolest , ali prema rečima stručnjaka ona to jeste.
Psihijatar dr Vladan Radivojević u Klinici za Zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu duži niz godina bavi se ovim problemom.
“Najveći broj ljudi koji ovde traže pomoć u ordinaciji su mladi ljudi. To je granica između 19 i 23 godine sa početkom kockanja pre 16 godina. Neki profil kockara je mlad, prvo što je učinio jeste da je trošio sredstva koja su mu na raspolaganju, drugo što je učinio jeste da je potrošio sredstva koja mu nisu na raspolaganju. To su sredstva koja je mogao da nađe u svojoj kući, sledeći korak je pozamljivanje od rođaka, prijatelja, a nakon toga kreće i kriminal ili zelenaši“, kazao je Radivojević.
Kako je istako od 2007. godine počinje da se beleži rast u broju ljudi koji su se okušali u igrama na sreću. Kladionice su postale dostupne svima dok je ranije kocka bila rezervisana za ljude koji su imali veća sredstva.
“Dva do tri odsto ljudi koji kockaju gubi kontrolu nad igrom i prerasta u pataloško ponašanje odnosno u patološku kocku. U Nišu trenutno kocka više oko 30.000 ljudi od toga 2 odsto njih će izgubiti kontrolu. To je veliki broj onih kojima je potrebna stručna pomoć“, rekao je Radivojević.
Najopasnija je “brza kocka” kao što je klađenje na stoni tenis, elektronski rulet i slot igre.
“Od 100 mladih koji idu u kockarnice 98 odsto se sa tim igra, a dvoje postaju ozbiljno bolesni. Što je brža kocka to je veća zavisnost, jer ako vi igrate za vikend pet utakmica treba da prođe ceo vikend da biste dobili rezultate i ta aditivna sposobnost je mnogo manja za razliku od online klađenja. Ukoliko se kladite na to ko će dati prvi koš na utakmici ili na stoni tenis to je najaditvnijia vrsta klađenja jer se sve dešava jako brzo i vama je potreban novi stimulans. Druge vrste kockanja poput elektonskog ruleta i aparata su isto jako aditivne jer su to brze igre”, kazao je Radivojević.
Sa pojavom elektonskog klađenja kocka je postala još dostupnija mladima. Granica od 18 godina za ulazak u kockarnicu je izbrisana jer nalog se može vrlo lako otvoriti, bez nekih velikih provera o tome koliko godina ima korisnik.
“U našoj tradiciji nemamo porodičnu borbu protiv kocke jer je porodica stub u borbi protiv svih oblika zavisnosti. Problem je što se kocka ne prepoznaje kao bolest već kao neka vrsta poroka , bezobrazluka, a radeći ovoj posao shvatio sam da to jeste teška bolest. Nema više granice sa pojavom online klađenja sve granice su poništene jer vi možete da uzmete nalog i otvorite sa četiri godine i da se kockate neznajući da se kockate“, rekao je on.
Doktor Ilija Kocić odlučio je da se posveti borbi protiv bolesti zavisnosti, a pre svega njegovo interesovanje usmereno je na zavisnost od kocke i na rad sa pacijentima koji se bore protiv ovog problema.
“Kada sam počeo da radim u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja i susreo se sa prvim pacijentima koji su zavisni od kocke primetio sam da oni kocku ne vide kao osnovni problem. Žale se na anksioznost, depresiju, suicidalne misli i onda ispitivanjem dođemo do toga da je osnovni problem ustvari kocka“, kazao je Kocić.
Kako je dodao, kocku je ne moguće izbeći. Ona je svuda oko nas, kockarnice su skoro u svakoj većoj ulici u Nišu, reklame koje pozivaju na klađenje su svuda.
“Mladi treba da shvate da je to ozbiljna bolest da to nije igra iako je predstavljena kao igra, da to uništava čitave porodice i to više nego bilo koja druga zavisnost. Treba da znaju da nisu sami i da pomoć postoji i nadam se da će još više postojati. Potrebna je kampanja u smislu dizanja svesti, potrebno je da ne budu kockarnice u blizini škola, da se ne romantizuje kocka u filmovima, muzici već da se da realna slika kockara”, rekao je Kocić.
Kako je istakao što duže kockate potrebni su veći ulozi i potrebno je da taj stimulans bude brži i jači zbog čega ljudi kasnije idu ka toj brzoj kocki.
“Kada krenete sa kockom taj stimulans koji dobijate od jedne utakmice nedeljno neće biti zadovoljavajući kroz mesec dana, nekome neće kroz nedelju dana zbog toga svi oni završe na toj brzoj kocki koju je ne moguće finansirati”, kaže Kocić.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
