Foto: Udruženje “Ja volim Topli Do”
Staroplaninsko selo Topli Do do 2019. godine bilo je relativno pusto. Selo se nalazi na dve reke, a u okolini sela možete videti preko 30 vodopada. Te godine bilo je predviđeno da se izgrade mini –hidroelektrane i da se seoske reke “stave u cevi”. Međutim, građani iz čitave Srbije krenuli su u borbu za spas ovog jedinstvenog sela. Od tada su osnovali Udruženje “Ja volim Topli Do” koje je vratilo život selu.
“Mi smo kada smo odbranili reke na onom mostu u Toplom Dolu 2019. godine, sedeći uz vatru, razmišljali šta bi moglo da se uradi sa selom. Da ne budemo samo protiv nečega, već da budemo i za nešto . Da osmislimo neke projekte materijalne i duhovne za to selo koje je umiralo. Onda smo odlučili da napravimo jedno Udruženje koje će se baviti razvojem sela, ali i odbranom od potencijalnih investitora bili oni MHE ili urbanisti, građevinari koji hoće da naprave hotele i naruše prirodne lepote ovog mesta“, rekao je istoričar dr Srđan Cvetković za SE serbianews.
Dok su još trajale barikade koje su sprečavale investitora da izgradi mini-hidroelektranu, okupljeni građani u selu su počeli sa renoviranjem crkve.
“To je nekako okupilo celo selo i ljude koji su bili poreklom iz sela rasuti na raznim meridijanima, raznim kontinentima i onda nas je ta dobra energija kada smo videli onako okrečenu crkvu, kada je ona osvetlela tu jednu lepu dolinu, ušće dve reke, onda nam je to dalo vetar u leđa i počeli smo jednu po jednu kuću da renoviramo. Taj projekat smo nazvali “Celo selo kreči belo” , jer je to tradicionalna boja sela“, kaže Cvetković.
Renoviran je seoski trg, obnovljen je vodovod koji nije bio renoviran nekoliko decenija. Prodavnica koja je do tada radila jednom nedeljno počela je da radi svakog dana. Ona sada sada svetli u selu i označava da se život vratio.
“Onda smo krenuli sa organizacijom nekih događaja, radnih akcija, za ulepšavanje sela. Organizovali smo neke kulturne događaja, koncerte, festivale. Ustanovili smo jedan festival koji se zove “Festival slobodnih reka i planina”.To je amatersko takmičenje u najlepšim fotografijama, video materijalima koje se tiču Stare planine, ali smo proširili na celu Srbiju i to se dešava u avgustu. Oko toga se plete priča sa umetnošću, radionicama za decu, planinarenjem, sportskim turama. Taj program traje sedam, osam dana i kroz njega negujemo pozitivne odnose, tradiciju, odnos prema prirodi”, rekao je Cvetković.
Vremenom se povećavao i broj smeštaja gde turisti mogu da borave. U Toplom Dolu sada ima oko 120 ležajeva namenjenih turistima i planinarima.
“Imamo restoran otvoren sada, prodavnica koja nije radila ili je radila jednom nedeljno sada radi stalno, a to za selo mnogo znači, oko toga se plete život. Imali smo posete raznih javnih ličnosti, sa nama je Ratko Ristović prodekan koji nam je redovan gost. Mnogo nam je je profesora tu defilovalo, ali i drugih javnih ličnosti Manu Čao posetio nas je dva puta i doćiće i treći put na proleće. Možda čak i kupi kuću u Toplom Dolu”, kaže Cvetković.
Za vreme pandemije korona virusa selo je bilo prepuno ljudi, kako kažu, nije bilo dovoljno mesta da se parkiraju svi automobili.
“Prednost Toplog Dola je što se nalazi na dve reke i oko njega ima oko 30 vodopada koje ja sam nisam sve obišao. Nepregledno je za istraživanje, ima prirodni tobogan “Kovani do” gde se deca spuštaju i kupaju u toplim rekama. Imamo prirodne virove za kupanje, prirodno crvene stene koje su specifične za Topli Do. One se brzo greju i leti se bez problema u avgustu moja supruga i ćerka kupaju, koje su inače zimogrožiljive”, rekao je Cvetković.
Danas su u Toplom Dolu uređene i plaže pored reka, a osim obilaženja vodopada i planinarskih tura za razvoj turizma, od velikog je značaja i blizina skijališta Babin Zub koje se nalazi na nekih 20-ak minuta od Toplog Dola.
“Problem je sada put, jer je aktivirano klizište, ali kada bi se taj put sredio, potrebno je 15 minuta od Toplog Dola do skijališta“, ističe Cvetković.
Autentičnost sela čuvaju i dve magarice Ljubica i Lela koje deca mogu da jašu i da se sa njima druže. Ova životinja je bila simbol Toplog Dola, a sada ih maltene nema u selu.
„Želeli smo i na ovaj način da sačuvamo ono što je selo nekada imalo i da pokažemo budućim generacijama jedan plemenit odnos prema životinjama. One su jako pitome, same prilaze ljudima i deca ih obažavaju“.
Pročitajte i Lepota i misterija Mokranjskih stena.