Staša Srbulović iz sela Zlot kod Bora ostvarila je zavidne rezultate igrajući tenis. Ona je četvrta teniserka sveta na listi gluvih i nagluvih teniserki. Staša je sluh izgubila još kao beba, a tenis je počela da trenira sa sedam godina.
“Za mene je svaki rezultat značajan, posebno bih izdvojila osvojeno srebro na Evropskom Prvenstvu na Kritu gde sam igrala povredjena, takodje i OI za gluve ove godine u Brazilu tačnije u Kašijas do Sulu gde sam zauzela 5.mesto, ali nadam se mnogo boljem rezultatu na sledećim OI za gluve 2025.u Tokiu”, rekla je Staša za SE serbianews.
Staša ima 19 godina i pohađa Ekonomsko Trgovinsku Školu u Boru, smer finansijski administrator. Pre tenisa volela je da vozi rolere, ali tenis je sport u kome morate da se borite za svaki poen što je Stašu dodatno motivisalo.
“Ja zapravo nisam ni znala kakav je to sport dok me roditelji nisu odveli na prvi trening da potrošim višak energije. Pre toga sam bila u stanju da ceo dan budem na rolerima. U početku su to bili treninzi u grupi sa drugom decom. Sećam se da sam svaki put jedva čekala da ponovo udarim lopticu. Zavolela sam tenis, tu sam sama na svojoj strani terena i sama se moram izboriti za svaki poen i rezultat. Ja sam veliki borac u životu i ne odustajem”, kazala je Staša.
Kada je počela profesionalno da trenira, morala je da uklopi sve obaveze. Školu, rad sa logopedom, treninge.
“Mada od svega toga najteže mi je bilo to što ja živim na periferiji grada i nikada nisam iz škole otišla prvo kući, već na trening kondicije i tenisa što mogu da potvrde i moji treneri Vladan Tričković i Slavko Djurić. Opremu mi majka donosi da je ne bih nosila sa sobom ceo dan u školi, ali navikla sam tako da mi ni to više ne smeta. Takodje mi škola izlazi u susret kada su u pitanju moje pripreme za velika prvenstva i putovanja. Zahvalna sam mojim profesorima i školi na tome.Treneri mi tad maksimalno pojačaju treninge, jer volela bih da naglasim da naše takmičenje nije fizički ništa slabije od takmičenja čujućih, mi smo samo gluve osobe, kojima nije dozvoljeno korišćenje slušnog aparata prilikom takmičenja”, rekla je Staša.
Ona je dodala, da je tenis njena velika ljubav I da nikada neće prestati da igra, ali pored tenisa obožava konje I često provodi vreme sa svojim konjem.
“Nastaviću da se takmičim, mlada sam i moje vreme tek dolazi. Pored tenisa veliki sam ljubitelj životinja, posebno konja, za sad čuvam jednog prelepog konja rase američki kvoter kog mi je tetka kupila za 18. rodjendan, a volela bih da jednog dana imam i svoju ergelu. Sport i konji nekako ide to jedno s drugim. Bice to moja oaza mira”, rekla je Staša.
Bez sluha je ostala sa samo 8 meseci, razlog i danas nije poznat. Konstatovano je obostrano teško oštećenje. Suočavala se I sa nerazumevanjem okoline, ali ne i svojih vršnjaka.
“Bilo je jako teško, dešavalo se da naidjem na nerazumevanje poput toga kako ja nekog čujem i razumem a nekog ne, pa se dešavalo da kažu da se po malo pravim da ne čujem. Pojedini ljudi ne mogu to da razumeju, jer to su različite visine tonova, različite frekvencije. Smatram da bi škole trebalo više da se edukuju u radu sa gluvom decom bez obzira na prilagodjen program po kom i ja pohadjam nastavu. Ja sam se uvek trudila da nešto novo naučim, pored škole. Bila sam uključena u rad sa logopedom, a kući sa roditeljima i bratom. Što se tiče druženja u školi nikad nisam imala problem sa drugom čujućom decom i uvek sam bila dobro prihvaćena, bez obzira što je moja komunikacija teška. Slušni aparat nikad nisam sakrila kosom, mama mi je kao maloj uvek vezivala repriće i aparati su uvek bili vidljivi. Sad mogu da kažem hvala joj na tome jer sam naučila da se ponosno nosim sa mojim nedostatkom”, rekla je ona.
Njena najveća podrška je porodica, koja je uvek bila uz nju i podržavala je u svemu što radi. Uspeh koji postiže u sportu i drugim oblastima, kako kaže, ne bi bio moguć bez njihove ljubavi i podrške.
“Uvek su bili uz mene, dešavalo se kroz moje odrastanje da sam doživljavala razne uspone i padove, ali su oni zaslužni sto su me gurali napred i pružali maksimalnu podršku”, rekla je Staša.
Tenis je sport koji zahteva veliko odricanje, psihičku I fizičku spremnost, ali kada osoba ima problem sa sluhom potreban je dodatni trud da bi se neke stvari savladale.
“Ono što mi je vizuelno prikazano mogu lako da naučim, ali tenis se ne svodi samo na udaranju loptice. Ima tu dosta razgovora oko tehnike, taktike zatim psihološka priprema. Iskreno verujem da je mojim trenerima mnogo teže nego meni, jer svaki put moraju da mi pridju da bi mi rekli šta da uradim koja je sledeća vežba, šta se traži od mene, pa ako ne razumem trener mi napiše da pročitam ili mi nacrta. Verujem da je to veliki izazov za moje trenere koji ulažu mnogo truda u radu samnom. Još jednom bih naglasila da ja ne želim da odustanem i želim da ostvarim što bolje rezultate”, kazala je Staša.
Deci poput nje poručuje da samo rad, disciplina i upornost dovode do uspeha i ostvarenja snova i koliko god da je teško nikad ne treba da odustanu, a roditelji su tu da pruže podršku.
Pored sportskih uspeha i ergele konja, Staša ima još jedan san, a to je da upozna Novaka Đokovića.
“San mi je da upoznam Novaka i nadam se da će se i to ostvariti jednog dana, a to će mi dati jos veću motivaciju”, rekla je Staša.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
Pročitajte i Lenka iz Negotina izrađuje prelepi nakit i figurice od gline.