Kamenorezac Vladan Tasić iz Niša od davne ’97. godine učio je svoj zanat i radio sa ocem, ali u potrazi za boljim životnim prilikama 2009. godine otisnuo se u svet. Odlazi najpre u Grčku, potom Rusiju, pa onda u Nemačku, no, nije ni slutio da će ga život odvesti na Island.
Na društvenoj mreži upoznaje sadašnju suprugu Draganu iz Jagodine.
“Svi koji me poznaju znaju koliko sam brbljiv i uvek raspoložen za nova poznanstva i druženje“, objašnjava Tasić.
Nakon izvesnog dopisivanja dogovaraju prvo viđenje u Berlinu. Kako to obično biva sa sastancima na slepo, kako kroz osmeh priča Tasić, njega su prijatelji zafrkavali da će ga na aerodromu umesto zgodne plavuše dočekati muškarac, dok je za njenu bezbednost zabrinuta bila drugarica, sada kuma, strahujući da se ne sretne sa nekim manijakom ili ubicom.
Na Island Tasić dolazi prvi put turistički, u martu 2015. godine, u posetu devojci.
“Iz procvetale i ozelenele Nemačke stigao sam na beli Island zatrpan snegom, ali to nije bio problem, jer me je grejala ljubav“, priseća se prvih utisaka.
Ubrzo shvataju da je teško biti u ljubavi na daljinu, te se odlučuju za brak:
“Septembra iste godine venčali smo se na Islandu, radi lakšeg rešavanja dokumenata i moje radne vize, a već u januaru dobijam prvi posao.“
Poslodavac ga je međutim prevario, ostao mu dužan, pa zato posao potražuje dalje.
“Sa znanjem engleskog jezika i dugogodišnjim iskustvom u poslu, startujem super u novoj firmi, gde mi je šef bio Nemac, ja iz Srbije, jedan kolega Filipinac, dva Grka i puno Poljaka, a samo par lokalaca“, kaže kamenorezac.
U preduzeću pravi kuhinje od kamena, čija je najniža cena od 10.000 evra.
“Kao da su svi Islanđani Džejmi Oliver“, dodaje šaljivo naš sagovornik, napominjući da je to cena samo kamenog dela kuhinje.
“Veliki broj ljudi ima toliko love da to nije normalno, ali da bi postigao nešto u životu i ovde moraš da zapneš, kao i svuda. Radim osam sati dnevno i dva prekovremeno, koji su plaćeni 70 posto preko satnice. Tako većina ljudi radi. Viđaju se samo vikendom, što mi je malo bez veze, pošto sam uvek raspoložen za druženje, bez obzira koliko radim“, otkriva Nišlija.
Zajednica Srba na Islandu kaže da je slaba, pa se viđa sa samo par naših ljudi, a voleo bi češće da kafeniše i čavrlja sa prijateljima. Na pitanje kako je prihvaćen u društvu on tvrdi:
“Kad si normalna osoba i dobar radnik, kao i svuda, dobro si prihvaćen. Sa budalama sa druge strane, niko ne želi da ima posla. Poštovanje se zarađuje vremenom.“
Govori da su Islanđani izuzetno ponosni kao narod, što ističu svuda i uvek, prilično znatiželjni i sve ih interesuje, kako bi tračarili.
Za šest godina koliko živi na ostrvu, niko mu nije zamerio što ne govori islandski, a kada mu je bilo najteže, puno njih mu je izašlo u susret.
Oduvek ga je fasciniralo kada Islanđane sretne u majici i bermudama na dva, tri stepena celzijusa.
O stilu života na ostrvu kaže:
“Život je ovde, u principu, savršeno dosadan. Nema stresa i pritisaka kojima sam redovno bio izložen. Noćni život postoji samo zimi, kada dan traje četiri do pet sati, dok preko leta dan je celog dana, tako da je malo bez veze kad izađeš uveče u noćni život, a ono dan kao usred podneva.“
Porezi su ogromni za sve, a alkohol je luksuz, tako da litar votke u prodavnici košta oko 70 evra, dok za izlazak u grad sa ženom treba izdvojiti najmanje 300.
Stanovi i kuće kaže da su nenormalno skupi, pa 60 kvadrata košta oko 250.000 evra. Zato svi kupuju na kredit ili plaćaju kiriju najmanje 1.000 evra.
Sa suprugom Vladan živi u glavnom gradu, Rejkjaviku, a nedavno su kupili i svoju nekretninu.
“Lokacija na kojoj smo uzeli deo kuće izgleda kao bajka. Na periferiji je, sa šumskim pojasom koji ide oko grada i božanstvenom rečicom u blizini, u kojoj se u sezoni mogu videti ogromni lososi, koje Islanđani opako čuvaju, a znaju i da ih unovče“, opisuje Tasić.
Slobodno vreme provodi u zavisnosti od vremenskih uslova- u kafenisanju sa prijateljima i šopingu, ili van grada u prirodi. Takođe, voli ribolov i traganje za pečurkama. Kada je klima u pitanju, iako se mnogi žale, njemu više odgovara na Islandu nego kod nas.
„Priroda Islanda je mnogima fascinantna, meni lično ne, ali zato imaju po dva miliona turista godišnje, uprkos tome što je ovo jedna od najskupljih destinacija na svetu. Priroda je kao iz filma Gospodari prstenova i to baš onaj deo oko Mordora, zbog toga mi se i ne sviđa. Ja volim šumu i ne shvatam turiste, sem one koji dolaze da pecaju- to je nešto posebno!“ naglašava Tasić.
Prema njegovim rečima, Island je kao ribolovačka destinacija odličan i smatra da svako ko voli ribolov treba da dođe i peca. Ribolovna dozvola za jedan dan iznosi od 100 evra, pa do par hiljada, zavisno od lokacije.
Na pitanje šta najviše voli, a šta ne u ovoj zemlji, kaže:
„Ono što najviše volim ovde je miran život bez ikakvog stresa, kako Islanđani kažu “eki stres“. Ne volim što nemaju osećaj za šumu. Kada su naselili ostrvo imali su oko 40 odsto pošumljenosti, da bi sve živo posekli za ogrev i ostale potrebe. Sad svi vole ovu golet, a ja sadim sve moguće seme gde stignem, nešto uspešno, nešto bezuspešno, ali Bože moj, trudim se da promenim koliko mogu to što mi se ne sviđa“, navodi naš sagovornik.
Za kraj, na pitanje kako smatra da se uklopio u tuđu zemlju kaže:
„Ja sam se odmah uklopio bez problema, dok mnogi naši ovde žive silom, bukvalno samo zbog mogućnosti da zarade, ali su im srce i duša u Srbiji.
Zbog pandemije već tri godine nismo išli kući. Inače praktikujemo odmor, kao dobar deo naših ovde, deset dana po Evropi, a mesec dana u Srbiji.“
Njegovi planovi za budućnost jesu da se nakon najviše deset godina vrati u Srbiju na zasluženu penziju.
Pročitajte i Život ljudi iz Srbije na ostrvu u severnoj Norveškoj.