Stara planina dom retkim biljkama i pticama

Stara planina je raj za naučnike, decu i eko-turizam i možda jedan od najstarijih parkova dinosaurusa na svetu

Stara planina proglašena je za Park prirode, a od strane UNESKO-a predložena za svetski rezervat biosfere. Na Staroj planini živi jedna od najređih i najlepših ptica u Evropi, riđi mišar. Ona je i dom krilastog zvončića za koga se smatra da nastanjuje samo Staru planinu. Kao takva ona je od neprocennjivog značaja za nauku te bi bilo kakva ekonomska eksplatacija ovih resursa dovela do katastrofalnih posledica.

“U današnje vreme svedoci smo toga da se čovek veoma udaljio od prirode. Ne samo što se udaljio, već ju je svojim neodgovornim i bahatim ponašanjem mnogo ugrozio. Nestaju pojedine vrste biljaka i životinja, a mnoge su pred istrebljenjem. Čovek ne shvata da je došao poslednji čas za otrežnjenje. Ako to brzo ne shvati, ozbiljno će biti ugroženo njegovo postojanje”, rekao je Vladimir Manić, prosvetni radnik, fotograf i autor brojnih filmova o Staroj planini.

Jedna od najređih ptica u Evropi živi na Staroj planini. Ovu vrstu Manić je pronašao i snimio, 1991. godine.

“Do te godine se nije znalo da živi na prostorima Srbije i tada je zvanično zabeleženo da je ona počela i kod nas da se gnezdi. Sve o prirodi i životu riđeg mišara možete videti u mom dokumentarnom filmu „Kliktaj divljine“. Riđi mišar je ptica iz porodice jastrebova, a ornitolozi je smatraju za jednu od najređih”, istakao je Manić.

Jedinstveni staroplaninski ili krilasti zvončić (Campanula calicialata), koju su krajem prošlog veka pronašli niški botaničari Bojan Zlatković i Vladimir Ranđelović, je specifična samo za podneblje Stare planine.

“Za ovu biljku se smatra se da je potpuno nepoznata u nauci i tercijarne je starosti. Upisana je u Crvenu knjigu flore Srbije”, kaže Manić.

On dodaje da su pronađeni i tragovi dinosaurusa u drugoj polovini prošlog veka u ataru sela Dojkinci.

“Svedoci smo da je u zadnjih nekoliko decenija na mnogim našim planinama čovek nemilice eksploatisao prirodna bogatstva. I šta danas tamo možemo da vidimo? Ekspanziju izgradnje turističkih objekata, zagađenje voda i vazduha, deponije, neplansku seču šume, ugrožavanje ekosistema”, kaže Manić.

On dodaje da bi Stara planina treblo da se sačuva od svakog vida ekonomskog eksplatisanja i da se, pre svega, promoviše eko turizam.

“Sa obzirom na to da je Stara planina pravi botanički rezervat i stecište mnogih retkih, endemičnih i reliktnih vrsta od neprocenjivog značaja za nauku i područje izuzetnih prirodnih vrednosti, postavlja se pitanje zašto se ne bi ovaj predeo mogao iskoristiti za naučna istraživanja, za eko – turizam”, istakao je Manić.

Kako je dodao, kada je reč o posetama potrebno je akcenat baciti na decu iz naših škola i omladinu, studente fakulteta.

“U zadnje dve decenije sa svojim kolegama iz škole organizovao sam najmanje desetak ekoloških ekskurzija za učenike. Cilj je bio da ono što su deca učila na času i videla na projekcijama naših filmova da dobiju priliku, da jedan deo vide i uživo. Tu im se pruža prilika da vide najčistije reke sa najvećim vodopadima u Srbiji. Znate li kakva radost i doživljaj je za gradsku decu da prvi put upecaju pastrmku, jašu konje i magarce, da vide i pomiluju jagnje?”, rekao je Manić.

Na Staroj planini registrovane su 52 biljne zajednice koje su formirane na raznovrsnim staništima od kojih su 24 šumske i žbunaste i 28 zeljaste. Od 1195 vrsta viših biljaka, od čega preko 100 endema, 116 vrsta dnevnih leptira, 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 26 vrsta riba, 203 vrsta ptica i 30 vrsta sisara, svrstava ove prostore među najbogatijim područjima flore i faune, ne samo u Srbiji, već i na čitavom Balkanu.