Kuga, opaka bolest koja je vekovima oduzimala živote milionima ljudi, tridesetih godina devetnaestog veka je pogodila azijski deo Turske, da bi se uskoro raširila i na evropski deo carstva i pojavila se i u Nišu. Epidemija kuge u Nišu se javila 1814. godine kada je desetkovano srpsko stanovništvo. U to vreme pretpostavka je da je Niški pašaluk brojao oko 60.000 stanovnika. Od toga polovina je živela u Nišu.
Arhivski savetnik u Istorijskom arhivu u Nišu, Boban Janković, istraživao je period od 1837. do 1840. godine kada je Niš pogodila opaka bolest koja se širila među stanovništvom
“Prve vesti o pojavi kuge na Balkanskom poluostrvu potiču sa početka januara 1836. godine kada se pronela vest da je ”čuma” odnela prve žrtve u Kavali i Carigradu. Ovome se nije pridavala velika pažnja jer se nije ništa znalo o težini bolesti i o tome da li su to bili pojedinačni slučajevi, ili se pak radilo o epidemiji. Šireći se ka Srbiji kuga je dolazila preko Kavale, Soluna i Sereza, odnosno idući iz Carigrada preko Plovdiva i Sofije koja je brzo bila teško pogođena kugom”, kazao je Janković za SE serbianews.
On dodaje da je, prve podatke o kugi u ovom delu Balkana dao lekar, diplomata i pisac Bartolomeo Kunibert, osnivač prve apoteke u Beogradu.
“Kunibert je zabeležio da se kuga približava strašnom brzinom i zabeležio pojavu kuge u Lomu, Leskovcu i Nišu koji je tada brojao jedva 30.000 stanovnika, a mrtvih je bilo na stotine dnevno”, rekao je Janković
Prema njegovim rečima, radi odbrane od kuge, kneževa vlada je otvorila karantine na granici, a duž same granice iskopani su kilometarski rovovi i određene straže da sprečavaju ulazak u Srbiju.
“Srbija je bila cela opasana šancem. Dokumenta koja se odnose na Niš i pojavu kuge nastala su prepiskom vojnog komandanta Aleksinca, direktora karantina i načelnika nahije sa Knjažeskom kancelarijom, tj. ličnom kancelarijom Miloša Obrenovića. Ova kancelarija nije bila ustrojena nikakvim posebnim aktom, već je postepeno nastajala iz potreba koje su nametale okolnosti u Kneževini Srbiji”, istakao je Janković.
Kako je dodao, prvo pismo iz 1837. godine koje govori o kugi u Nišu poslao je komandant aleksinačke varoši Milisav Zdravković. Pismo datirano 12. avgusta 1837. godine:
”Njegovoj svetlosti, milostivejšemu gospodaru i knjazu serbskomu, Milošu T. Obrenoviću – Primivši tek 11. tek. Pismo o Hadži Đorđa iz Niša, kojim i pak povtorava da se bolest kužna sigurno u Nišu s tri strane pojavila, no ne tako silno da svirepstvuje. Sad ovaj čas naš Kragujevčanin, Nikola Lazarević, pošavši u Tursku na panađur i čujući za bolest, probavivši 3-4 dana u Nišu, u karantin prispeo je, koji isto kazuje da se kužna bolest s četiri strane u Nišu pojavila, o čemu ne propuštam vašoj svetlosti raportom ovim do znanja privesti”.
Janković kaže da je, tokom leta 1837. godine Niš je bio naročito na udaru jer se kuga u novim talasima javljala iz tri pravca – od Sofije i Pirota, od Kumanova i Leskovca i sa Kosova od Prištine gde je u julu i avgustu dnevno umiralo i po 80, a najviše 140 ljudi dnevno. Prema doktoru Bartolomeu Kunibertu kuga se naročito raširila tokom letnjih meseci zbog vrućine kada je Niš izgubio, po svedočenju, 19.000 duša.
Kako je istakao, drugo pismo upućeno je iz Aleksinca 3. decembra 1837. godine, uputio ga je direktor karantina Manojlo Jovanović i u pismu navodi:
”Njegovoj svetlosti, milostivejšemu gospodaru i knjazu serbskomu, Milošu T. Obrenoviću – Razumevši Karantin od trgovca, a isto i kiridžija iz Turske dolazeći, da se kužna bolest toprv u Nišu pre nekoliko dana pokazala i da svaki dan po nekoliko duša, kako od hristijana tako i od Turaka, umiru. Karantin izvestivši se o ovakvom slučaju, nije propustio svim služiteljem, a najpače u Palatoriji nalazeći se strožajše naložiti da u prizreniju sastanka naši i otud dolazeći ljudi osobito bodrestvuju, ne davajući blizu, jednoj strani k drugoj pristupiti, koje ne propušta karantin raportom ovim, vsepodanejše vašoj svetlosti javiti”.
Prema njegovim rečima, pored ove teške bolesti koja je zahvatila celo Balkansko poluostrvo, zabeleženo je još da je Aleksinac i Niš pogodio razorni zemljotres 11. januara 1838. godine. Vrlo šture podatke o zemljotresu uputio je ”Pokorni sluga Ćupričija – Vasilije Dimitrijević u ”pismu No 2, datiranom 12. яnuariя”. U izveštaju upućenom Knjazu Serbskom govori se samo o materijalnoj šteti ali ne i o ljudskim gubicima.
“Po akademiku Vladimiru Stojančeviću kuga je bila prisutna u niškom kraju do kraja 1838. godine, kada se završila poslednja epidemija, ali u nekim dokumentima Kneževe kancelarije dolazimo do podataka da je bilo primera kuge i u 1840.-toj godini. Prema tome, najverovatnije je poslednja epidemija kuge nastupila krajem 1839. godine ili početkom 1840. godine”, rekao je Janković.
On je istakao, da se u pismu No. 199 od 4. februara 1840. godine koje je uputio Načelnik major Petar Radojković kaže između ostalog:
”Visokoslavnomu knjažestva srbskog Popečiteljstvu vnutreni dela, Načelničestva okružija aleksinačkog – raport
“Doznavši danas Načalničestvo ovo od prifatnog čoveka da je se čumna zaraza za celo u Nišu, Beograd mali i Leskovcu od nekoliko dana ovamo pojavila i da se isto zaraženije po zapovesti č. paše niševačkog taji. K tomu da je predrečeni paša strojaže zabranio nikom neotkrivati da ljudi u Nišu od čume umiru, no da kakovo stradanije pod imenom druge bolesti kakve izjavljuju. Povodom kojim Načelničestvo ovo učtivejše visokoslavno Popečiteljstvo vnutreni dela izveštava i u isto vreme iz predostrožnosti moli, budući je ovo okružije i njegove granice najbliže zaraženom čumnom mestu tj. Nišu, gdi se lako smešavina slučajno dogoditi može, koja bi zla sledstva proizvela. Uzroka ovog radi Načalničestvo je ovo tog menija. da straže kraj plota umloži, počem se dostatočno uveri da čuma u Nišu dejstvuje i i predstojećim visokoslavnog Popečiteljstva vnutreni dela blagorazumiju i i odobreniju stvar spriobštava“.
O ljudskim gubicima u epidemiji kuge od 1836 – 1840. godine nemamo precizne podatke. Jedino je sigurno da je umrlo od 20.000 do 30.000 ljudi i da je kuga izazvala veliki strah kod ljudi i ostavila posledice i u društvenom i ekonomskom pogledu.
Pročitajte i Društvo Jadranska straža delovalo u Nišu 1923. godine.