Niški klub Košarkaša u kolicima Nais epitet Srbije da je “zemlja košarke” svakodnevno opravdava. Iako aktivno treniraju manje od pet godina u nimalo lakim uslovima, pre nekoliko meseci, osvojili su titulu prvaka države. Nijedno zlato ne usrećuje ih kao svaka mlada osoba sa invaliditetom koja izađe iz svoje čaure i priključi se timu.
Pravila igra su ista kao u standardnoj košarci, samo se na koš “gađa” iz druge perspektive. Timu se mogu priključiti svi, bez obzira na godine. Novo pravilo je da startna petorka ne sme imati ukupno više od 14.5 poena, a bodovi se dobijaju u odnosu na pokretljivost.
“Igraju i oni bez invaliditeta, ali oni dobijaju po 4.5 poena. Oni sa najtežim dijagnozama dobijaju po 1 poen”, objašnjava kapiten Bratislav Kostić.
Iako mnogi misle da je cilj svakog sportiste medalja, ovi momci imaju drugačiju “misiju”. Prioritet im je animiranje svih koji su zbog invalidnosti u kućama, pogotovu mladih.
“Krenuli smo zbog zdravlja, socijalizacije i druženja, brzo smo rasli kao klub, momci su se priključivali. Dolaze nam i igrači iz Beograda i Paraćina. Ja sam pet godina u kolicima, ali čuo sam da su mnogi zatvoreni ne žele da izlaze”, poručuje Slaven Nonković.
Klub je 2017. osnovao profesor Marko Aleksandrović. Iako je godinama u Niš donosio medalje sa paraolimpijcima u adaptivnom plivanju. Kroz razne projekte i donacije nekako su nabavili opremu i specijalna kolica za treniranje.
“Moja želja je bila da se spoje student i osobe sa invaliditetom u još jednom sportu, nismo planirali da se takmičimo cilj je bio da organizujemo treninge barem na jednom košu, nisam očekivao ovakve uspehe. Najradosniji smo kada osobu dovedemo na trening, animiramo je da ubaci prvi koš, a onda je zadržimo”, priča Aleksanrović.
Iako su za samo nekoliko godina u Grad doneli brojna priznanja i osvojili državno prvenstvo, nisu lako pronašli mesto koje je uslovno za vežbu. Sada vežbaju u sali Osnovne škole “Ivo Andrić”.
“Salu plaćamo, klubova ima mnogo ali ne i prostora za treniranje. Imamo igrače 20-tak godina, ali i one koji gaze petu deceniju”, priča predsednik KK Nais Dejan Šimandli.
Trenirali su ovi momci u raznim uslovima. Prvo u selu Gabrovac, pa u Hali Čair, a onda u jeku epidemije po nekoliko puta nedeljno prelazili su više od 100 kilometara u jednom smeru i išli čak do Bojnika, jer u Nišu nisu imali slobodnu salu sa adaptiranim ulazom.
Osvojili su i titulu prvaka Srbije ovog leta. Verovali su u uspeh i zajedno “gađali” ka njemu. Trofeje imaju, ne manjka im ni medijska pažnja, jer je ona jedini način da onima koji ne žele van pokažu da sport i invaliditet ne postoje samo na televiziji.
Pročitajte i Paraolimpijac Nemanja Tadić: Uslovi za mlade sportiste u Nišu jako loši.
Rad medija SE serbianews podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
