Društvo “Jadranska straža” koje je nastalo u Splitu davne 1922. godine, godinu dana kasnije osnovano je i u Nišu i širilo je ideje o vrednosti mora u niškim školama, organizovalo igranke, lutriju i putovanja učenika do Jadranskog mora.
Arhivski savetnik u Istorijskom arhivu u Nišu, Boban Janković, rekao je da posle Prvog svetskog rata i stvaranja zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, dolazi do razvijanja jugoslovenske ideje kroz patriotska udruženja i organizacije. Jedna od tih organizacija je i Jadranska straža osnovana u Splitu.
“Zaslužan za stvaranje i organizovanje društva Jadranska straža je Silvije Alfirević, profesor gimnazije u Splitu, koji je izabran za generalnog sekretara Centralne uprave Jadranske straže početkom januara 1922. godine u Splitu. U februaru 1922. završen je pripremni rad i društvo je dobilo naziv “Jadranska straža”, rekao je Janković za SE serbianews.
Kako je istakao, akcija “Jadranske straže” ugledala se na rad drugih pomorskih naroda. Od drugih naroda najvažnije pomorske organizacije su “Ligue Maritime Coloniale Francais” kod Francuza, “British Navy League” kod Engleza i “Lega Navale Italiana” kod Italijana. Sve ove organizacije imale su veliki broj članova.
“Tim idejama rukovodili su se pokretači Jadranske straže kada su stvorili organizovani pokret za more, mornaricu i pomorstvo”, kazao je Janković.
Prema njegovim rečima, odzivu o osnivanju odbora odazvali su se ne samo Dalmatinci, već i iz Hrvatske, Bosne, Srbije, Slovenije i ostalim krajevima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. U tom periodu počinje da izlazi službeno glasilo ”Almanah Jadranske straže” koje je imalo zadatak da širi ideje organizacije. Uspešno je prihvaćeno osnivanje Jadranske straže i počelo se sa osnivanjem odbora u Beogradu i Zagrebu i gradovima širom zemlje.
“Propagandi je posvećen veliki deo rada. Veliku pažnju članstvo Jadranske straže posvećivalo je publicističkom radu, izrada kalendara, pamfleta i ostalog propagandnog materijala. Centrala u Splitu je izdala statističke formulare, posredstvom kojih je dobijala podatke o delovanju svih ogranaka. Po statutu Jadranske straže podružnice se osnivaju u mestima gde ima barem 40 članova, i odbor podružnice sačinjava 9 i više lica. Gde nema dovoljno broja, jedno lice preuzima Povereništvo”, kazao je Janković.
OSNIVANjE JADRANSKE STRAŽE U NIŠU I NjENO DELOVANjE
Skup osnivača Jadranske straže u Nišu održan je na inicijativu profesora Aleksandra Donkovića 23. septembra 1923. godine u sali hotela ”Ruski car”. Odlučeno je da se obrazuje Odbor na teritoriji Niša i da se održi konferencija na kojoj bi se utvrdila osnovna načela organizacije Jadranska straža.
“Osnivačka konferencija Jadranske straže održana je 27. septembra 1923. godine u sali čitaonice ”Građanske kasine”. Na organizovanju odbora u Nišu najviše se angažovao niški profesor Aleksandar Donković i Milan Jović sudski kapetan iz Niša. Na konferenciju su bili pozvana po dva predstavnika svih mesnih korporacija i izabran je upravni i nadzorni odbor Jadranske straže. Za predsednika upravnog odbora izabran je Jordan Cvetković, industrijalac, za potpredsednika potpukovnik Dimitrije K. Milutinović, za sekretara Aleksandar Donković, za poslovnog sekretara izabran je Milan V. Jović i za blagajnika je izabran Sreta Stefanović. Kao počasne članovi uprave u niški ogranak Jadranske straže ušli su Episkop niški, komandant Moravske divizijske oblasti i Veliki župan oblasti niške. Jordan Cvetković je zbog svojih poslovnih obaveza prepustio sekretaru Donkoviću da vodi sednice i odlučuje o hitnim pitanjima”, rekao je Janković.
On je dodao, da je glavni odbor Jadranske straže u Nišu organizovao je između dva svetska rata, zabave sa igrankom u cilju prikupljanja priloga za jačanje propagandne delatnosti Jadranske straže. Prva takva igranka organizovana je 2. februara 1923. godine u Oficirskom domu.
“Glavni odbor Jadranske straže je dobio besplatno na korišćenje Oficirski dom, a samoj zabavi je prisustvovala intelektualna elita tadašnjeg Niša. Na priredbama su izvođene rodoljubive i patriotske pesme, muziku je obezbeđivala vojska, te je predsednik niškog odbora Jadranske straže tražio od Ministra vojske i mornarice u Beogradu, da se oslobodi takse za sviranje vojne muzike na njihovim priredbama”, kaže Janković.
Kako je dodao, jedan od vidova prikupljanja sredstava u fond društva bilo je i organizovanje lutrije, novac prikupljen kupovinom srećki skupljan je u fond Jadranske straže za organizovanje letovanja na moru za svoje članove.
“Jadranska straža je širila ideje o vrednosti mora i u niškim školama tako što je za učenike organizovala projekcije dva filma u bioskopu Evropa: ”Slike iz našeg pomorskog života” i ”Naša ratna mornarica”. Posle ovih propagandnih filmova, stručna predavanja je držao poručnik fregate Božo Martinec o važnosti naše trgovačke i ratne mornarice. Zbog velikog interesovanja za ove filmove i predavanja, projekcije su organizovane dva puta dnevno u terminu od 15 do 16 časova i od 17 do 18 časova. Takođe, u saradnji sa niškim garnizonom, vojnicima je besplatno organizovana projekcija filma”, rekao je Janković.
Glavni odbor Jadranske straže u Nišu, kazao je Janković, organizovao je maja 1926. godine izlet na Jadranske more. Prilikom organizovanja ove ekskurzije, niški odbor je pisao centrali u Splitu tražeći da se napravi mala brošura o mestima kroz koje će izletnici proći, kao i oko cene karata jer članovi Jadranske straže u Nišu pripadali su svim slojevima stanovništva. Izletnike su predvodili Nikola Milosavljević i Đoka Dimitrijević, industrijalac iz Niša.
Prema njegovim rečima, broj članova se četiri puta povećao u Nišu za deset godina postojanja. Po podacima oblasnog odbora koje su poslali u Split 1935. godine, u Nišu je bilo 1282 člana, 46 pomagača, 35 utemeljivača, 15 dobrotvora i 3 velika dobrotvora.
“Jedna od aktivnosti Jadranske straže u Nišu bilo je omasovljavanje interesa za Jadran kod omladine. Pravila za organizaciju školske omladine Jadranske straže odobrio je 30. decembra 1933. godine i ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije. Odlukom uprave oblasnog odbora Jadranske straže u Nišu za vođu celokupnog podmlatka Jadranske straže na teritoriji niškog Oblasnog odbora izabran je Sava Dimitrijević, školski nadzornik i potpukovnik u rezervi”, rekao je Janković.
On dodaje, da je najveći uspeh Jadranska straža postigla je pri Muškoj gimnaziji gde je bilo 800 članova. Podmladak Jadranske straže osnovan je 20. oktobra 1935. godine a za nadzornog nastavnika postavljen je Mladen Marinković. Ovaj se podmladak naročito isticao u svojim radovima, pišući pesme, pripovetke, praveći od kartona i drugih materijala čamce, hidroavione, jedrenjake itd.
Jadranska straža imala je svoje članove u osnovnim i srednjim školama u Nišu
Podmladak pri Ženskoj gimnaziji osnovan je 1925. godine, za nadzornog nastavnika postavljena je Desanka Gančević (ukupno 185 članova). Podmladak pri Državnoj trgovačkoj akademiji osnovan je 24. februara 1934. godine i brojao je 80 članova, nadzorni nastavnik bio je profesor Zvonimir Hamprel. Pri Železničkoj zanatskoj školi podmladak Jadranske straže osnovan je 17. decembra 1931. godine gde je bilo učlanjeno 119 članova, a nadzorni nastavnici bili su Dušan Ilić i Miodrag Milojković.
Podmladak pri Ženskoj zanatskoj školi osnovan je 1934. godine posle predavanja Save Dimitrijevića, brojao je 180 članova, nadzorni nastavnik Jelena Nikolić, učiteljica. Jedan od aktivnijih u Jadranskoj stražio bio je Sava Dimitrijević, koji je na svojim predavanjima radio na omasovljavanju članstva. On je 1934. godine napisao knjigu Zavet Jadranu koju je štampana u štampariji ”Sv. Car Konstantin” u Nišu. Ova knjiga bogata ilustracijama, kao i tekstovima koji govore o značaju mora i jačanju ljubavi prema mornarici.
Knjiga Zavet Jadranu počinje rečenicom: Zavetujemo se, da ćemo svom snagom naših mladalačkih snova i zanosa ljubiti, čuvati i braniti naš lepi plavi Jadran…Jedan deo u knjizi posvećen obrazovanju omladine u fašističkoj Italiji. Sava Dimitrijević navodi sistem omladinske predvojničke obuke u Italiji. Od svog osnivanja Jadranska straža je u mnogobrojnim primerima pokušala da u svojoj organizaciji unese ideje iz mnogobrojnih mornaričkih organizacija, pre svega iz Italije, kao susedne zemlje koja je imala političkih aspiracija na delove Jugoslovenske teritorije.
U osnovnim školama u Nišu takođe je vršen upis u omladinu Jadranske straže, broj upisanih učenika po školama iznosio je 423 omladinca. Škola ”Kralj Aleksandar imala je 80 članova, škola ”Sveti Sava 81, škola ”Crveni Krst” 38, škola ”Njegoš” 52, škola ”Kralj Petar” 103, škola u Knez Selu 32 i škola u Pasi Poljani 37 članova.
“Podmladak Jadranske straže održavao je redovne sastanke, na kojima su čitani radovi učenika, npr. ”Omladina Jadranske straže”, rad Danice Mirković, ”Razvijanje ljubavi prema našem moru”, rad Milivoja Ilića, učenika 5. razreda. Glasilo podmlatka Jadranske straže bilo je ”Glasnik podmlatka”, istakao je Janković.
Problem sa zgradom i smeštajem Jadranska straža u Nišu je rešila početkom novembra 1930. godine, uzevši pod zakup lokal u zgradi Đoke Jovanovića pod kiriju u iznosu od 400 dinara, sa iznajmljenim poslovnim prostorom. Angažaovali su i poslovnog sekretara Tiću Mijatovića, sreskog načelnika u penziji za platu od 600 dinara mesečno.
Pročitajte i Epidemija kuge u Nišu odnosila na stotine života dnevno.