Dr Ivana Šarac je lekar nutricionista iz Niša. Doktorirala je u Velikoj Britaniji, a pored naučnih- istraživačkih aktivnosti ona pomaže ljudima u borbi sa najčešćim problemom u ishrani- rešava gojaznost.
Ivana Šarac je ovim poslom krenula da se bavi posle završenih studija medicine 1998. godine, kada je, nakon diplomiranja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, upisala magistarske studije iz Ishrane, na istom fakultetu.
Izbor daljeg usmeravanja nije bio lak. Premišljala se oko buduće specijalizacije, jer sve ima svoje „za i protiv“, ali je, kako kaže, poslušala njen „unutrašnji glas“, te izabrala ono u čemu je sebe videla najispunjenijom.
“Ishrana je jako lepa oblast medicine. Provlači se kroz sve druge oblasti i vrlo je bitna. Stara izreka kaže: “Ma ko da je otac bolesti, nepravilna ishrana joj je majka”. Ova oblast je još nedovoljno proučena, što daje velike mogućnosti za istraživanje, te uvek nešto novo možete pratiti i proučavati. Pozitivna je, jer možete mnogo ljudima pomoći, vidite vrlo brzo konkretne rezultate i poboljšanja, možete se posvetiti pacijentu, a nije tako stresna kao neke druge grane medicine“, objašnjava za SE serbianews Ivana Šarac.
Ishrana ju je privukla još na studijama, kada je primetila da postoje mnoge nepoznanice u ishrani. Pogotovu su je zainteresovale dijete za mršavljenje i, kako navodi, efekti dijeta na zdravlje.
“U to vreme devedesetih bila je prava poplava “mršavica”, naročito među mladim devojkama i mojim vršnjakinjama. Izgled su diktirale izgladnele premršave manekenke, a kod mnogih devojaka su se razvili poremećaji u ishrani – anoreksija i bulimija nervoza i poremećaji u menstrualnim ciklusima, što mi je kasnije i bio osnov za magistarsku tezu”, priseća se naša sagovornica.
Problem gojaznosti
Zbog modernog načina života i ishrane u svetu je trenutna pandemija gojaznosti i oboljenja koja je prate, a naša zemlja je među prvima u Evropi.
“To je zbog našeg tzv. “tradicionalnog” načina ishrane, koji, zapravo, uopšte nije ni tako tradicionalan. Kod nas se unosi previše kalorija, mnogo nezdravih masnoća životinjskog porekla”, otkriva dr Šarac.
Prema zvaničnim podacima, najtraženiji su masni proizvodi, što mesni što mlečni, a brašno, šećer, ulje i margarin se ne štede u pripremi.
“Mnogo se mesi. U našoj ishrani ima puno peciva, slatkiša, sokova, tj. svega onog što goji. Kada pogledate, to uopšte i nije naša tradicionalna ishrana, kao npr. pre Drugog svetskog rata, koja je bila dosta siromašna, deficitarna u namirnicama životinjskog porekla”, dodaje ona.
Kako Šarac navodi, tada nismo koristili toliko belo brašno, ni šećere, niti ulje. To je sve postalo dostupno tek sa kasnijim razvojem prehrambene industrije.
“Kada se takva ishrana spoji sa manjkom fizičke aktivnosti modernog čoveka, koji uglavnom sedi, na poslu i kod kuce, uz TV, kompjuter ili mobilni telefon, vozi se prevozom gde god da krene, a uz to non-stop nešto gricka, kupuje brzu, gotovu, industrijsku, prerađenu hranu, bogatu u kalorijama, a siromašnu u nutrijentima; naravno da ćete dobiti populaciju koja je gojazna i nezdrava”, objašnjava Šarac.
Koliko je teško menjati navike u ishrani?!
Pored gojaznosti i njoj pridruženih oboljenja, kao što su: dijabetes, masnoće u krvi, pritisak i tako dalje, dr Ivana se dosta bavi i ishranom kod drugih oboljenja, npr. karcinoma, kod bolesti digestivnog trakta i drugih bolesti.
Međutim, najviše joj se obraćaju ljudi koji žele da smršaju.
O poteškoćama u svom radu Šarac kaže:
“U ovom poslu imate problem da je mnogo teško trajno izmeniti navike u ishrani kod ljudi i postići trajne rezultate. Najpre, mi smo društvo koje forsira nezdrave navike u ishrani, pa ljudi koji žele nešto da promene u svom načinu ishrane vrlo često budu brzo suočeni sa činjencom da imaju mnogo otežavajućih okolnosti da to trajno sprovedu”.
Kako doktorka naglašava, disciplina nam nije jača strana. Sa druge strane, kaže ona, ako neko počne opsesivno da razmišlja o svom načinu ishrane, to opet predstavlja problem i za tu osobu i za njenu okolinu.
Sve u svemu, kako savetuje Šarac, dobar dijetolog/ nutricionista ne samo da mora imati odgovarajuće stručno znanje, već mora biti i odličan psiholog, pa ponekad i psihijatar, jer se u osnovi mnogih poremećaja u ishrani nalaze i stvari koje su vezane za ljudsku psihu. Naravno, mora biti i odličan komunikolog, pa preneti svoje savete na način koji daje najbolje rezultate.
Kada su zahtevi pacijenata u pitanju, Šarac kaže da se razlikuju s obzirom na to da li joj se obraćaju iz zdravstvenih ili estetskih razloga:
“Oni koji se obraćaju iz zdravstvenih razloga obično su mnogo motivisaniji i disciplinovaniji, prate date smernice, pa su i rezultati tu najbolji. Naročito su motivisani stariji pacijenti i oni sa hroničnim bolestima, dok su mladi i oni sa više estetskim nego zdravstvenim problemima mnogo manje disciplinovani i lako odustaju, ne shvatajući previše ozbiljno da treba trajno da promene svoj način ishrane i života”.
U dijetologiji, kako ističe doktorka, najvažnije je da se trajno promene navike u ishrani, a ne da se drže iscrpljujuće, rigorozne dijete, pa da se posle vraća starim navikama.
Na pitanje šta je najveće zadovoljstvo u njenom poslu Ivana Šarac odgovara:
“Kada vidim da zaista pomažem ljudima svojim savetima.
Mnogo zahvalnosti pacijenata vidite u ovom poslu, naročito kod ljudi sa ozbiljnim poremećajima, i to me čini najsrećnijom, jer daje smisao i mom poslu, a samim tim i životu, jer posao čini veliki segment mog života”.
Ova doktorka impresivne biografije naučni je saradnik na Institutu za medicinska istraživanja, Institutu Nacionalnog značaja Republike Srbije, u Centru izvrsnosti u istraživanju ishrane i metabolizma, Univerziteta u Beogradu.
Magistrirala je studije iz Ishrane u Beogradu, ima specijalizaciju iz Medicinske higijene u Nišu, doktorirala je na studijama iz Metabolizma i gojaznosti u Velikoj Britaniji. Završila je i međunarodna postdiplomska usavršavanja u Rimu i Atini, dobitnik je nekoliko stipendija, govori tri strana jezika, iza sebe ima dugogodišnje radno iskustvo, brojne publikacije u stranim naučno- stručnim časopisima, učešće i prezentacije na raznim kongresima, kao i mnogo naučnih elaborata.
Ivanu Šarac pacijenti pak pamte po stručnosti, vedrini i širokom osmehu i kako kažu: “Treba je zadržati u našoj zemlji”.