Berba crembuša u Sokobanji počela je još pre par nedelja sa prvim zracima sunca, nakon topljenja snega. Iako je u više naleta ometana zbog lošeg vremena, berba crembuša se sa svakim lepim danom nastavlja. Prolećna kiša je pak, kako meštani kažu, doprinela da padine, poljane i šumarci Ozrena tokom sezone berbe budu prepuni ove plemenite divlje biljke, čije je branje, ali i konzumiranje, njihova omiljena aktivnost.
Sremuš ili crembuš, kako ga zovu na ovim prostorima, jeste višegodišnja samonikla zeljasta biljka. Raste na vlažnim predelima, pored šumskih puteva i potoka, a najviše ga ima u bukovim šumama.
“Ova vrsta iz porodice lukova (Allium ursinum) jeste autohtona vrsta i rasprostranjena je širom Srbije, a kod nas je ima na Ozrenu. Iz lukovice joj rastu duguljasti listovi, dva, ređe tri, ima oštar vrh i jarko zelenu boju, dok je stabljika pri dnu dugačka“, opisuje Ivana Fusijanović, diplomirani biolog-ekolog.
Kako dodaje, široka je lepeza lekovitih svojstava crembuša: ima antibakterijsko, antiseptično i antivirusno dejstvo, podstiče varenje, snižava krvni pritisak, štiti od kardiovaskularnih bolesti itd.
„Berba crembuša kreće u rano proleće i traje sve dok on ne procveta. Najčešće se upotrebljava nadzemni deo biljke, a može i lukovica, koja se vadi u jesen“, otkriva Ivana Fusijanović.
U narodu je crembuš poznat još i kao “divlji luk“ ili “medveđi luk“, čuven po svojim izuzetno hranljivim vrednostima. Ima ukus sličan mladom belom luku i isti takav intezivni miris, a mnogi veruju da daje čudesnu moć i snagu onima kojima je ona najpotrebnija.
Široka padina na Ozrenu poznata po crembušu
S proleća, berba crembuša u Sokobanji predstavlja omiljenu aktivnost stanovnika, ali i turista. Oni koji ne idu u berbu mogu pronaći crembuš na pijaci i to po veoma pristupačnim cenama, pa je ova moćna biljka, najčešće kao prolećna salata, prisutna na trpezi skoro svakog doma.
Svake godine Zorica Čokić Bradić iz Sokobanje ide u berbu crembuša i to joj je postao ritual, a kako kaže, obično bere crembuš u aprilu, jer posle toga on procveta, te više nije za upotrebu.
Na pitanje koja su to mesta na kojima se bere ovaj “divlji luk“ na području Sokobanje, ona odgovara:
“Na Ozrenu, u Širokoj padini ga ima najviše i tu su polja crembuša. Ima ga i na Kalinovici, ali mnogo manje.“
Sa prolećnim buđenjem, kada se sneg otopi, potoci silovito zaklokoću i sveže zelenilo šuma obasjano suncem poziva, kreće se u berbu crembuša, gde se čovek stopi sa prirodom kroz jednu zdravu i zanimljivu aktivnost.
“Jedinstven je doživljaj kada se ponekad na celoj padini pokrivenoj crembušom oseti miris belog luka,“ navodi Zorica Čokić Bradić i dalje otkriva: “Pošto sam ljubitelj prirode i pešačenja, obično idem pešaka do Široke padine. Krene se prema Lepteriji i skrene kod Strelišta, gde uzana kozja staza vodi kroz Mrtvu bučinu i za jedno sat vremena hoda stiže se do Široke padine. Naravno, postoji mogućnost da se sa druge strane stigne i kolima“.
Nada Manojlović iz Sokobanje takođe je ljubitelj prirode i dugogodišnji berač crembuša. Kako navodi, više od 20 godina sa svojim suprugom Stojadinom na proleće ide u berbu crembuša. Ovo dvoje iskusnih berača penzionera bar jednom nedeljno pešaka posećuju Ozren, kako bi nabrali tzv. “medveđi luk“, koji se na njihovom trpezarijskom stolu nađe uz gotovo svaki obrok.
Crembuš i otrovni dvojnici
“Vrlo često pošaljem crembuš i van Sokobanje sinu, jer ga on i snajka obožavaju. Crembuš ne valja dugo da stoji i jede se svež“, navodi Nada Manojlović.
Iako, kao iskusni berač, smatra da je ova biljka lako uočljiva i prepoznatljiva, ona svakako preporučuje svim neiskusnim beračima oprez pri branju i da ne kreću sami u berbu, naglašavajući da se crembuš bere pedantno “list po list“.
Poslednih godina u medijima su se pojavili slučajevi trovanja ljudi nakon berbe crembuša, jer su greškom pojeli biljke koje su zapravo dvojnici crembuša. Dvojnicima crembuša smatraju se mrazovac i đurđevak.
Danas se putem interneta može lako informisati o razlikama u izgledu lista i cveta između ovih biljaka, koje ne rastu ni u istom periodu godine, a biolog-ekolog Ivana Fusijanović poručuje:
“Kada protrljate list crembuša odmah osetite intenzivni miris belog luka, koji najbolje otkriva ovu biljku.“
Crembuš se najviše jede kao salata začinjena sa malo soli, zejtina i sirćeta, ali se svakako u nju mogu dodati i druge namirnice po volji, poput sira, majoneza, kukuruza i kuvanih jaja. Mada se spremaju i čorbe, ipak se zbegava njegova termička obrada da ne bi gubio nutritivne vrednosti, a prave se i razne tinkture. Poznate su kapi na bazi crembuša za podizanje imuniteta, te se mogu pronaći u svakoj apoteci, a poslednjih godina trend je i velika potražnja sušenog crembuša, koji se kao začin dodaje jelima radi šmeka.