Deca predškolskog uzrasta, pogotovu ona koja su krenula u kolektiv, mogu da preleže 8-12 virusnih prehlada, što po oceni stručnjaka spada u prosek. Korišćenje suplemenata i vitamina svakodnevno neće poboljšati značajno imunitet kod dece.
Specijalista pedijatrije, Milan Tošić, kazao je da je boravak dece u kolektivu od krucijalnog značaja za pravilan razvoj njihovog imunološkog sistema.
“U svakodnevnoj praksi često se susrećem sa roditeljima koji su veoma zabrinuti, jer su njihova deca često prehlađena u prvih godinu ili godinu i po dana od kada krenu u kolektiv, bez obzira da li je reč o jaslicama, starijim grupama u vrtiću ili školi. U takvim situacijama se trudim da objasnim roditeljima da to nije ništa čudno i da to ne ugrožava zdravlje njihove dece na duže staze. Naprotiv, to je dobro za decu jer se njihov imunitet upoznaje sa mnogo novih antigena iz spoljašnje sredine i na taj način uči kako da se nosi sa njima, odnosno kako da na najbrži i najbolji način odbrani organizam od istih”, rekao je Tošić.
On dodaje da je u knjigama opisano da deca do predškolskog uzrasta imaju pravo da preleže 8-12 virusnih prehlada u toku godine, pri čemu je to prosek, uz napomenu da postoje deca koja su češće bolesna, a naravno postoje i deca koja su ređe bolesna. U predškolskom uzrastu bi trebalo da deca koja su pre toga išla u vrtić, budu bolesna do četiri puta godišnje, ali ukoliko nisu išla u vrtić pre predškolskog, imaju pravo da budu bolesna i češće od četiri puta godišnje.
“Nije problem što se deca do predškolskog uzrasta ili stariji uzrasti često razboljevaju, mnogo je veći problem ukoliko se te virusne prehlade nekritično leče antibioticima od strane pedijatara. Na taj način se ubijaju bakterije koje ulaze u sastav normalne bakterijske flore na sluzokoži creva i respiratornog sistema, a koje su zaslužne za adekvatan imunološki odgovor na prisustvo antigena iz spoljašnje sredine u organizmu”, zaključio je Tošić.
Kako je istakao, poslednje dve godine i borba sa koronom dovela je do hiperprodukcije kombinovanih preparata, koji predstavljaju smešu velikog broja vitamina i oligoelemenata, ali veoma često u neadekvatnoj (manjoj) koncentraciji od potrebne.
“Upravo iz tih razloga roditeljima preporučujem da kada se javi bolest, pređu na pojedinačne vitamine i oligoelemente, a da prestanu da koriste kombinovane preparate koje su do tada koristili. U toku prehlada je sasvim dovoljno koristiti vitamin C, vitamin D i cink, ali u adekvatnoj koncentraciji, koja je po pravilu veća nego što je to slučaj sa njihovom koncentracijom u kombinovanim preparatima”, rekao je Tošić.
On napominje i da suplementacija nije potrebna baš svakom detetu koje je bolesno, jer je dovoljna adekvatna ishrana.
“Ukoliko takvoj deci dajemo previše suplemenata, onda dolazimo u situaciju da se velika količina tih suplemenata izluči urinom i roditelji zapravo tada uzaludno troše novac za takve preparate, a ja im često u šali kažem da je to recept za “skup urin”. Dakle, suplementacija je poželjna, ali samo kod dece kod koje je prisutan značajan pad imuniteta i kod dece koja se hrane jednolično ili unose manju količinu hrane”, ističe Tošić.
Prema njegovim rečima, za jačanje imuniteta kod dece veoma je važno da deca imaju pravilan ritam spavanja i budnosti, odnosno da idu na spavanje svake večeri u približno isto vreme (ne posle 22 h) i da spavaju dovoljan broj sati za uzrast. Takođe je za jačanje imuniteta veoma važno unositi dovoljnu količinu raznovrsne hrane, kao i čest boravak u prirodi i fizička aktivnost.
Deca bi, kako ističe, trebalo da se što više bave sportom. Najidealnije vreme za početak bavljenja sportom je uzrast od 4 ili 5 godina.
“Pri čemu je moj savet za roditelje da na početku to bude neki od bazičnih sportova, kao što su plivanje, gimnastika ili atletika, jer su to sportovi kroz koje deca uče koordinaciju pokreta i jačaju muskulaturu celog tela. Ovi sportovi su veoma značajni za prevenciju deformiteta kod dece, koji kreću da se razvijaju baš u tom uzrastu”, rekao je Tošić.
On ističe da su za decu predškolskog uzrasta, a to je uzrast od 6 ili 7 godina, bolji kolektivni sportovi, jer su u tom uzrastu socijalno veoma znatiželjni, tako da se tada spajaju dve veoma korisne stvari za decu, a to su adekvatan fizički i socijalni razvoj.
“Napomenuo bih samo da deca koja se do predškolskog uzrasta nisu bavila nikakvim sportom, a uz to im je i koordinacija pokreta neadekvatna, treba najpre da krenu sa pojedinačnim, bazičnim sportovima u trajanju od bar godinu dana, a potom da se prebace na kolektivni sport. To je značajno jer je neophodno da deca najpre nauče da pravilno trče, kao i da imaju adekvatnu koordinaciju pokreta, pa tek onda da im se u trening uključi i neki rekvizit poput lopte ili nečeg drugog”, kazao je Tošić.
Što se tiče ishrane, kaže, ona mora biti raznovrsna i balansirana, što podrazumeva unos odgovarajuće količine vitamina, oligoelemenata, proteina, masti i ugljenih hidrata, za uzrast deteta.
“Današnje vreme predstavlja veoma veliki izazov za roditelje, što se tiče ishrane njihove dece. Naime, većina roditelja uspeva da sprovede adekvatnu i raznovrsnu ishranu dece, samo do školskog uzrasta. Kada deca pođu u školu veoma je teško sprovesti pravilnu ishranu, pošto naš školski sistem uglavnom ne prepoznaje značaj adekvatne ishrane dece. Naime, sve manji broj škola ima svoje kantine u kojima se servira zdrava hrana, zbog čega su deca primorana da kupuju brzu i potpuno nezdravu hranu, po prodavnicama hrane oko škola. Upravo je to razlog sve većeg broja dece koja su gojazna ili imaju neku od metaboličkih bolesti gde spada i dijabetes”, kazao je Tošić.
On se osvrnuo i na sve veću upotrebu mobilnih telefeona i modernih uređaja kod dece predškolskog i školskog uzrasta.
“Moderno vreme zahteva primenu modernih uređaja, sa čime se slažem, jer je to naša budućnost i ne možemo izopštiti decu od realnosti. Međutim, neophodno je da upotreba tih uređaja bude strogo kontrolisana i ne duža od sat vremena dnevno. Naime, nekritična primena mobilnih uređaja, tableta ili računara može dovesti do pojave dioptrije, razvoja deformiteta usled lošeg položaja tokom njihovog korišćenja, a može dovesti i do razvoja zavisnosti dece od istih, kada dolazimo u situaciju da je dete preterano plahovito, nervozno, odsutno i ima manjak koncentracije”, rekao je Tošić.
Dodaje da ne ne treba prenebregnuti činjenicu da je na internetu prisutna velika količina neprimerenog sadržaja za decu, pa je neophodno kontrolisati i koje stranice posećuju deca.
“Dakle, moj savet roditeljima je da dozvole deci primenu modernih uređaja, ali u strogo kontrolisanim uslovima i kvantitativno i kvalitativno”, kaže Tošić.
Sa druge strane, roditelji se često previše zaštitnički ponašaju prema deci, što može da utiče loše na fizički i mentalni razvoj dece.
“Današnji roditelji se neretko ponašaju previše zaštitnički prema svojoj deci u smislu da im ne dozvoljavaju da se prljaju, igraju malo slobodnije ili padnu. Na taj način pravimo nesamostalnu decu, koja kada izađu iz tople porodične sredine ne umeju da se nose sa svakodnevnim izazovima poput običnog penjanja po spravama na dečijem igralištu, ili poput konverzacije sa drugom decom”, rekao je Tošić.
Njegov savet roditeljima je da što više puštaju decu da se samostalno bore sa svakodnevnim izazovima, iako su oni pored njih, a da im pomažu samo kada je to neophodno, odnosno kada deca uprkos brojnim pokušajima ne uspeju da izađu na kraj sa nekim izazovom.
Pročitajte i Predivan sunčani dan u Negotinu najmlađi iskoristili da se oprobaju u gimnastici (VIDEO).