Belmužijada, manifestacija koja će se ove godine po 19. put održati u Svrljigu, okuplja ljubitelje tradicije i kulture. Posvećena je jednom od najstarijih pastirskih jela juga Srbije, belmužu, a tokom tri dana festivala Svrljig postaje centar folklora i gastronomije, privlačeći oko 60.000 posetilaca iz svih krajeva Srbije i inostranstva.
Ova manifestacija nije samo prilika da se uživa u ukusnom belmužu, već i da se otkriju prirodne i istorijske lepote ovog kraja, poput Svrljiške i Niševačke klisure, kao i geološki oblikovanih kotlova podno Starog grada Svrljiga.
Svrljig je ranije bio poznat po jagnjetu i siru, ali je sada belmuž postao simbol tog mesta i manifestacija u čast ovog jela godinama rado prihvata i poziva ljude iz svih krajeva da dođu i upoznaju se sa našom okolinom i tradicijom, ističe predsednik opštine Svrljig, Miroslav Marković.
Svaki dan festivala počinje ritualom pripreme belmuža – tiha vatra, zasukani rukavi i peškir oko vrata. Takmičari se spremaju za najvažniji trenutak – pripremu belmuža. Ovaj specijalitet, koji se sastoji od samo tri osnovna sastojka: jednodnevnog ovčijeg sira, kukuruznog brašna i tihe vatre, čuva priču o mukotrpnom radu i tradiciji pastirskih zajednica.
Nekada je belmuž bio ritualno jelo, spremano prvog dana posle muže ovaca na Đurđevdan. Od 2012. godine, ovaj specijalitet zauzima mesto na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Ipak, kako kažu oni koji ga danas spremaju, tajna savršenog belmuža leži u četvrtom, nepisanom sastojku — spretnim rukama koje znaju kako da ukrote tiho ključanje sira i brašna, objašnjava Jelena Kurtić, etnološkinja Zavičajnog muzeja u Knjaževcu.
Zanimljivo je poreklo naziva belmuž. Veruje se da potekao od reči „belo“ — mleko i „muž“ — snaga potrebna za mešanje mase na tihoj vatri. Etnološkinja Jelena Kurtić pojašnjava da je belmuž nekada bio osnovni doručak za muškarce koji su krećući u polja trebali obilan i hranljiv obrok.
To je bio obrok za radnike, pripreman s ljubavlju i stručnošću, jer je morao da pruži energiju za ceo dan, kaže Kurtić.
Neki od najboljih recepata i danas se čuvaju u domaćinstvima na obroncima Stare planine. Lokalni domaćini s ponosom dele priče o svojim precima, dok posetioci degustiraju specijalitet koji u svakom zalogaju nosi duh tradicije.
Za vreme Belmužijade, Svrljig nije samo mesto okupljanja, već i simbol upornosti da se očuva ono što nas čini autentičnima. Svaki miris, zvuk i ukus priča priču o prošlosti, ali i o budućnosti koja se gradi na temeljima tradicije. Ovde, na raskršću ukusa i istorije, svaka generacija pronalazi svoje mesto, dodaje Kurtić.
Belmužijada je manifestacija koja je bukvalno stavila Svrljig na turističku mapu najvećih manifestacija u Srbiji.
Ova manifestacija ne samo da promoviše naše tradicionalno narodno jelo belmuž, već je prošle godine bila i najveća regionalna manifestacija koja je opštinu Svrljig postavila na turističku kartu. To nije samo pitanje muzičke scene, već i gastronomije, jer je belmuž naše tradicionalno jelo, napravljeno od svrljiškog sira, koje je značajno doprinelo promociji Svrljiga“, ističe predsednik opštine Svrljig, Miroslav Marković.
Tokom manifestacije, tradicionalno se organizuje izbor za najboljeg pastira i pastiricu, razna takmičenja, te pripremanje belmuža kao glavnog događaja. Tu su i pastirske igre, a imamo 82 štanda, od kojih svaki nosi svoju priču. Neki predstavljaju naše mesne zajednice, prodaju se tradicionalna hrana, odeća, zanatski predmeti… Program je bogat i traje od 18 časova pa sve do ponoći.
Pročitajte i Majstor Peka, čuvar tradicije sa juga Srbije.
Tekst je deo projekta “Mladi čuvari tradicije i manifestacije Svrljiga”, koji je podržan od strane opštine Svrljig. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.