Kada je Andrijana Ristić napravila svoj prvi džemper odmah ga je obukla i izašla u šetnju da testira reakciju ljudi. Uspela je da izazove veliku pažnju i svi su je gledali. Uprkos tome što nije znala da li se autentična kreacija nekom dopala ili ne, rešila je da krene da radi ono što voli, jer je u svakom slučaju prošla vrlo zapaženo.
“Ne pamtim da sam se ikada osećala neprijatnije! Toliko me je mnogo ljudi gledalo, pokazivali su na mene, a meni je bilo nelagodno zato što nisam znala da li je to pozitivna ili negativna reakcija. Ipak, rešila sam da krenem da radim to što volim, ipak je privukao neku pažnju, kakva god ta pažnja bila”, kazala je Andrijana Ristić.
Ova kreativna dama je Makedonka rođena u Skoplju, a ljubav ju je dovela u Niš pre tri i po godine. Supruga je, kaže, slučajno upoznala u Dubaiju gde su radili u istoj kompaniji, potom su živeli i radili u Kini, malo putovali, a onda došli u Niš na svadbu kod prijatelja i tu i ostali.
“Plan je bio da opet otputujemo i radimo negde u inostranstvu nakon te svadbe. Došli smo na tuđu svadbu kao gosti, a par nedelja kasnije planirali smo naše venčanje. Sada imam 28 godina, ćerku i supruga, stvaram ono što volim i drago mi je što su me okolnosti do ovde dovele. Ništa ne bih menjala u životu, samo bih dodavala”, objašnjava za SE serbianews Ristićeva.
Smatra da je Niš predivan grad, brzo se navikla na njega. Ljudi su je dobro prihvatili i od samog početka učinili da se oseća prijatno. Priseća se kako je krenula sa svojim hobijem:
“Kada kupujem odeću, nikada, ama baš nikada je ne nosim onakvu kakva jeste. Uvek moram nešto da promenim, nađem neku zamerku i odmah dobijem ideju kako bi to moglo bolje da izgleda, bilo da je u pitanju dužina, obim, rukav, neki detalj, da li da oduzmem nešto ili dodam”.
Kupila je džemper u predivnoj boji, ali je samo boja oduševila. Zasekla ga je malo kako bi mogla da ga otplete i ostvari svoju ideju, a onda shvatila da su joj potrebne specijalne igle za vunicu.
“Istog trena sam otišla da ih kupim i bila čvrsto rešena da napravim džemper po svojoj zamisli. Nakon tri nedelje rada obukla sam ga i to je bilo to! Zaljubila sam se! Htela sam da ga imam u svim mogućim bojama i kombinacijama. Nisam mogla da se zaustavim”, sa ushićenjem priča naša sagovornica.
Magija i umetnost
Dok je danas retko videti mlade ljude koji su zainteresovani za negu drevnih praktičnih umešnosti, ova kreativka, kako navodi, inspiraciju za rad nikada ne gubi, imajući uvek unapred nekoliko modela u glavi za stvaranje.
Izrađuje džempere od vunice, upotrebljavajući sve tehnike pletenja. Koristi najrazličitije igle, pletenje prstima, a ponekad po potrebi i mašinu za šivenje.
“Odmalena sam se interesovala za tu magiju koju dve ruke i par igala mogu da učine. Počela sam da učim od vrednih ruku moje bake, a nastavila da se usavršavam preko interneta. Čudo je šta sve možete danas naučiti onlajn”, napominje Makedonka.
Smatra da je ručni rad zaista zahtevan. Potrebno je puno vremena i strpljenja, ali je presrećna kada vidi da ljudi sve više cene manufakturu bez obzira da li se radi o odeći ili nekom ukrasu.
“Kada se neko bavi ručnim radom, znate da je uložio svoju ljubav i vreme i to je zaista nešto magično”, ističe ova pletilja.
Džemperi koje Andrijana pravi nastaju putem tradicionalnih veština kojima su baratale naše bake. Uslovno rečeno, to je jednostavna osnova načinjena u jednoj boji, a onda biva oplemenjena neobičnim savremenim detaljima u obliku cvetova ili leptira kojim ova dama daje lični pečat, čineći ga autentičnim stilizovanim komadom odeće, stvarajući neponovljivo malo umetničko delo.
Na pitanje kako teče proces izrade i koliko joj vremena oduzima ona objašnjava:
“Najteže mi je dok ispletem osnovu džempera. Pletenje vunicom stalno usavršavam i stalno učim nešto novo. Rad može nekad da mi oduzme i do 30 sati, sve zavisi kakav sam model osmislila. Najviše me raduje kada završim bazu jer mogu da krenem sa detaljima i da dolijem na neki način umetnost.
Kada završim svaki džemper imam osmeh na licu satima zato što sam uspela u svojoj ideji. Nakon toga ide slikanje modela i naravno, slanje fotografija najmilijima. Majka, sestra i suprug mi daju prve i prave komentare podrške ili sugestije”.
Ova vredna pletilja neprekidno usavršava svoja znanja i trudi se da svaki načinjeni džemper bude bolji od prethodnog. U svemu ima punu podršku prijatelja i porodice koji je, kaže, uvek guraju ka cilju, na čemu je jako zahvalna.
Za sada skromno pokazuje svoje rukotvorine samo manjem krugu ljudi, ali jednog dana bi volela da iz ovog hobija nastane biznis. Oduvek je sanjala o tome da ima svoj brend, a sada je iskristalisala svoju želju, pa bi htela da to bude brend unikatne odeće.
Pročitajte i Vitezovi na Vlasini u Sokobanji.