Mnoštvo je svadbenih običaja ukorenjeno u tradiciju srpskog naroda. Dok je većina njih, sa manjim razlikama, rasprostranjena širom Srbije, jedan običaj karakterističan je isključivo za leskovački kraj. U pitanju je češljanka– žensko slavlje koje simbolizuje odlazak mlade iz kuće roditelja i početak novog života udate žene.
Češljanka je jedan od najemotivnijih običaja pripreme mlade za udaju, s obzirom da označava odvajanje od roditelja. Pesma „Praštavaj, majko, praštavaj“, koju žene pevaju tokom “češljanja” buduće mlade, unosi dodatnu emociju, a na suze ne ostaju imune ni mlada ni njena majka, a često ni druge žene.
Na češljanku se pozivaju isključivo žene: mladine prijateljice, komšinice, rođake. Njima se kao pozivnica uručuju tri bombone upakovane u beli til i vezane mašnom.
Slavi se dan ili dva pre svadbe: ako je svadba u subotu, češljanka se održava u četvrtak, a ako je svadba zakazana za nedelju, može se proslaviti i u subotu.
Običaj nalaže da mlada sedne na stolicu okružena gošćama i majkom. Svekrva donosi grabenu pogaču, za koju se kasnije druge neudate devojke grabe, “kako bi se i momci grabili za njih”.
Na beli čaršav postavlja se kantar i preko njega jastuk na koji seda mlada.
Zašto se mlada meri na kantaru?
„Simbolika običaja je da se mlada izmeri kako bi bila odmerena u braku, ali i zbog toga da predstojeći porođaji idu glatko kao što kijac (kruška) ide glatko po dršci kantara (numerator)“, pišu Slađana Rajković i dr Dragomir Radovanović u knjizi “Češljanka”.
Iako se na češljanku ne pozivaju muškarci, obavezno je pristustvo malog dečaka koji se zove „nakonjče“. Dečak drži ogledalo koje je naopako okrenuto i pokriveno maramicom ili peškirom.
“Ovo se radi zbog toga da se mlada ne vraća u prošlost i misli na prošle dane kada je bila slobodna, jer sada ulazi u red udatih žena, i da bude spremna na nov način života. Mladu začešljavaju tri drugarice, dve sa strane, a treća pozadi i to tupom stranom češlja (maze kosu)”, navode autori.
Stara tradicija nalagala je da češalj bude crvene boje, mada se to pravilo sve ređe poštuje, pa se uglavnom danas koriste beli češljevi ukrašeni mašnama ili cvećem.
Pesma koja tera suze na oči
Tokom obreda češljanja žene pevaju emotivnu pesmu koja vuče poreklo iz Makedonije, tj. Vardarske banovine. Tužna melodija, ali i sami stihovi, ne ostavljaju ravnodušnim prisutne žene.
„Trešnja se od koren korneše
moma se od majka deleše.
Praštavaj, majko, praštavaj,
ako sam ti nešto zgrešila.
(Mlada uzima nakonjče i stavlja ga u krilo i mazi po glavi).
Do sada sam tebe slušala
od sutra ću slušam svekrva,
svekrva, svekra, zaova, jetrva
i najmalo mi deverče.
Praštavaj, majko, praštavaj“.
Mlada podiže nakonjče tri puta uvis, kako bi se loza produžila, a potom češlja jednu od drugarica, koja će se po verovanju, sledeća udati.
Običaj češljanja mlade pojavio se u Leskovcu još u 19. veku i bio je karakterističan prvo isključivo za gradsku, a potom i za seosku sredinu Leskovca.
Iako su se mnogi običaji mešali i prenosili iz jedne sredine u drugu, češljanka je do današnjeg dana ostala isključivo leskovački običaj, koji se ne može videti ni u jednom drugom gradu u Srbiji.
Ipak, i u Leskovcu tradicionalni način proslave češljanke sve manje je prisutan u današnje vreme. Danas se umesto češljanke mlade sve češće odlučuju za proslavu klasične devojčake večeri, ili se običaj umesto kod kuće obavlja u restoranu.
Pročitajte i Leskovački kuvar Momčilo ulazi u istoriju kuvaće leskovačke specijalitete za NASU.